Libija i SAD glavni pokretači jeftinije nafte

Libija i SAD glavni pokretači jeftinije nafte

Već ovog četvrtka u nekim nemačkim pokrajinama počinju letni školski praznici i tradicija je da i naftni koncerni svakako žele zaraditi koji milion evra više tako da baš u toj nedelji obično poskupi gorivo.

I ove godine su cene nešto skočile – to u pravilu rade složno sve kompanije, ali to je u razmerno skromnim razmerima. Na kraju, čak niti to nije uspelo da pomuti radost pred put na letovanje.

U proseku, naravno ne računajući skupe benzinske pumpe uz autoputeve, u nemačkim gradovima litra dizela košta oko 1,08 evra, što je čitavih deset centi manje nego sredinom aprila. Jeftiniji, dakle ekološki super pomešan s bioetanolom E-10 košta evro i 28 centi umesto 1,37 koliko je koštao pre par meseci.

U ovom slučaju bila je greška unapred kupovati gorivo za ovo leto, makar na primer avioprevoznik Lufthansa to uvek čini i mora činiti. Čak 70% svog kerozina Lufthansa kupuje na terminskom tržištu i tako ispada da će ovaj avioprevoznik ove godine potrošiti 5,4 milijarde evra za gorivo, oko 500 miliona više nego u godini 2016. No čak ni to neće ugroziti lepu dobit i rast vrednosti akcija Lufthanse, pre svega zbog veće potražnje, bolje iskorišćenosti kapaciteta i manje problema s osobljem i štrajkovima. Povrh toga, Lufthansa sada u doba jeftine nafte dogovara poslove za sledeću godinu tako da će i ona imati koristi od toga.

Foto: Trend

Foto: Trend

Zašto je nafta sve jeftinija? Usprkos tome što se, nema tome dugo, nekad svemoćna Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) na podsticaj same Saudijske Arabije složila da smanji svoju dnevnu proizvodnju. Ta redukcija je prvo bila vremenski ograničena, ali i nedavno su se složili da tu meru sprovode sve do marta sledeće godine. Ono što ovoj odluci daje dodatnu težinu jeste što joj se priključila čak i Rusija čiji je ministar energetike Aleksander Novak to objavio velikim rečima kako počinje “novo razdoblje saradnje” Rusije s OPEC-om.

Usprkos svemu, cena nafte pada. Najkvalitetnija nafta marke Brent iz Sjevernog mora je još u aprilu bila oko 55 dolara po barelu, u ovim danima oscilira, ali se uvek iznova spušta na oko 45,5 dolara po barelu. Ne samo da su zalihe dobro popunjene, nego se i sve više tankera punih nafte pretvara u svojevrsno plutajuće skladište. U “normalnim” okolnostima, nafta u tim tankerima menja vlasnika gotovo svakih nekoliko milja puta od zemlje gde je izvađena pa do odredišne luke, danas niti na cilju još nema novog vlasnika.Bolje rekavši, špekulanti mogu sebi priuštiti čekanje da prevoznici izgube živce jer je to ipak malo previše skup način skladištenja i da tu naftu onda prodaju za još nižu cenu. Jer neki analitičari smatraju da bi barel u dogledno vreme mogao da padne i ispod 43 dolara.

Jedan od razloga je svakako Libija. Doduše, ona je članica OPEC-a, ali uz Nigeriju i donekle Iran, ona je dobila svojevrsnu “poštedu” od smanjivanja ponude. Zbog rata tamo je drastično pala eksploatacija, a još veći je problem bio transport libijske nafte na svetsko tržište. Ali i tamo se stanje stabilizuje i trenutno je proizvodnja nafte u Libiji na najvišem nivou u protekle četiri godine. Tamo bi stanje ubrzo čak moglo postati još bolje – ne na kraju možda i uz pomoć nemačkog koncerna Wintershall (u vlasništvu BASF-a) koji se javio za čitav niz koncesija u Libiji.

Foto: www.bbc.com

Foto:
www.bbc.com

Drugi razlog je SAD i njegova nafta dobijena iz škriljaca. Gde god su zemlje OPEC-a pokušale da smanje ponudu kako bi povećale cenu, odmah je kupcima ponuđena takva američka nafta. Naftni stručnjaci upozoravaju da to ne može potrajati kod ovih cena: takav način eksploatacije (tzv. fracking) je skup i zapravo se isplati tek kad cena naraste na preko 70 dolara po barelu. Ali prednost te metode je i da se može obustaviti i pokrenuti, već prema stanju na tržištu.

Svetska tržišta “u normalnim okolnostima” reaguju upravo histerično već i na teoretsku mogućnost ratnog sukoba u regiji Arapskog poluostrva. Danas, čak i uz realno zaoštravanje odnosa Katara, Saudijske Arabije i Irana, tržište naftom je potpuno mirno.

Ali na tržištu nafte vlada zaista čudna “bonaca”. Inače bi cena doslovno podivljala već i zbog manje krize nego što je ova između Saudijske Arabije i Katara. Treba imati pred očima, što bi ona mogla značiti: zapravo je i tu reč o starom rivalstvu između Saudijske Arabije i Irana (uz tradicionalno izdašno kumovanje Washingtona), a već i teoretska mogućnost vojnog sukoba u regiji u kojoj su najveće zalihe nafte i gasa naše planete u normalnim bi okolnostima izazvala pravu histeriju na berzama celog sveta.

A ovako, cena tek malo oscilira i uglavnom – pada. Ma koliko se vozači veselili, pesimisti među ekonomskim stručnjacima smatraju da je jeftina nafta zapravo loš znak. To znači i da ekonomije ne trebaju toliko nafte, drugim rečima da se ne proizvodi i ne “okreće” dovoljno da bi to “ubrzalo krvotok” crnog zlata koje je još uvek glavni energent našeg sveta.

Eugen Weinberg, energetski specijalista u Commerzbanku, ipak misli da je jeftino gorivo “pre blagoslov nego prokletstvo”, jer na kraju, uštedom na energentima on podstiče i potrošnju druge vrste.

Izvor: GdeInvestirati/Deutsche Welle
Previous Zorana Mihajlović: Biće 350 miliona evra od koncesije za Aerodrom Nikola Tesla
Next Siniša Mali: Izgradnja metroa bi mogla da počne 2020. godine

You might also like

Svetske berze

Akcije Amazona premašile 1.000 dolara

Akcije američke kompanije za online trgovinu Amazon, premašile su prvi put cifru od 1.000 dolara.

Berza

NIS i ove godine akcionarima deli 25 odsto dobiti, dividenda 24,7 dinara

Odbor direktora Naftne industrije Srbije (NIS) predložio je skupštini akcionara da se i ove godine na ime dividende izdvoji 25 odsto nekonsolidovane dobiti ostvarene u prošloj godini.

Berza

Beogradska berza: Messer Tehnogas raste peti dan zaredom, trgovanje Termikom posle dužeg vremena

Početak trgovačke sedmice obeležila je slaba investiciona aktivnost, uz blagi oporavak berzanskih indeksa. Ukupna realizacija u trgovanju iznosila je 11,8 miliona RSD (95 hiljada EUR), dok je indeks Belex15 zabeležio