Svaki četvrti korisnik interneta u Evropi kupuje online

Svaki četvrti korisnik interneta u Evropi kupuje online

Svaki četvrti Evropljanin je bar jednom nedeljno u 2016. kupovao proizvode ili usluge putem Interneta, pokazalo je Mastercard istraživanje potrošača, sprovedeno u 23 zemlje u okviru Evropske ekonomske zajednice (EEZ). 

Za Britance je, na primer, online kupovina redovna nedeljna aktivnost (41 odsto), a za njima slede Irci (32 odsto) i Nemci (30 odsto), dok sa druge strane, Finci (17 odsto), Estonci i Danci po 16 odsto nemaju ustaljenu naviku online kupovine na nedeljnom nivou.

Istraživanje je generalno pokazalo da se online kupovina mnogo češće obavlja na nedeljnom nego na dnevnom nivou, a to je posledica činjenice da ljudi ređe online kupuju artikle za svakodnevnu upotrebu, navodi se u saopštenju Mastercard-a.

Stvari koje ljudi najviše kupuju razlikuju se od zemlje do zemlje, a najpopularnija kategorija u online kupovini na nedeljnom nivou su odeća i obuća i prosek za EEZ je 48 odsto, zatim sledi kupovina karata 34 odsto, elektronski uređaji 33 odsto i knjige 31 odsto.

Regionalni trend pokazuje da su Finska (31 odsto), Švedska i Norveška (22 odsto) jedine zemlje u kojima više od petine online kupaca učestvuje u onlajn kockanju.

Strah od prevare je glavni razlog zašto ljudi ne kupuju online u svim zemljama gde je istraživanje obavljeno, a taj strah je posebno izražen u zemljama kao što su Grčka (71 odsto) , Španija(64 odsto), a najmanje je izražen u Danskoj je to 46 odsto.

Istraživanje je pokazalo i da evropljani najčešće kupuju na veb sajtovima u sopstvenim zemljama, a glavni razlog zašto ljudi ne kupuju online iz inostranstva nisu nepoverenje ili brige oko sigurnosti, već dostupnost dobrih opcija u sopstvenim zemljama.

Takođe, 40 odsto online kupaca iz Finske i Poljske, koji ne kupuju u inostranstvu, smatraju da sajtovi za e-trgovinu u njihovim zemljama zadovoljavaju njihove potrebe, a sličan stav su iskazali i kupci u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemackoj.

Najpopularniji artikli kupljeni u inostranstvu su odeća, aksesoari i obuća (37 odsto), a slede knjige, muzika, DVD i video igre (21 odsto).

Kada ljudi odluče da nešto potraže izvan svoje zemlje, istraživanje je pokazalo da su ih najverovatnije na to podstakle primamljive ponude (40 odsto), dok je dostupnosti artikala učestvovala 32 odsto.

Istraživanje je pokazalo i da postoji jak potencijal za rast prekogranične e-trgovine, s obzirom da prosečno preko 40 odsto online kupaca u Evropi već obavlja kupovinu preko interneta iz veb šopova van svoje zemlje bar jednom godišnje.

Srbija nije bila obuhvaćena ovim istraživanjem, ali je u septembru 2016. sproveden lokalni Master Index Srbija istraživanje koje je pokazalo su da aktivni korisnici kartica u Srbiji godišnje obavljaju 13 online transakcija u proseku, što ukazuje da ima prostora za unapređenje u ovom segmentu.

Srbi na internetu najčešće kupuju odeću i obuću (44 odsto) i elektroniku (33 odsto), dok 18 odsto ispitanika plaća svoje račune online.

Domaći veb šopovi su popularniji od inostranih, dok četvrtina ispitanika koristi sajtove sa kuponima za grupnu kupovinu.

Master Index Srbija istraživanje pokazalo je da je briga o sigurnosti online kupovine glavna prepreka za trećinu ispitanika (31 odsto), ali i da 30 odsto ispitanika nikada ništa nije kupovalo preko interneta.

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Nemačke firme zainteresovane za saradnju sa srpskim dobavljačima
Next McLaren-Honda najavio saradnju sa kompanijom Logitech

You might also like

Društvo

Francuska: Odluka o zahtevu Srbije za izručenje Haradinaja 2. marta

Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru saopštiće 2. marta odluku o zahevu Srbije za izručenje predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, koji se danas usprotivio izručenju, tvrdeći da je

Društvo

Raste broj nezaposlenih u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je ove sedmice 51,8 hiljada nezaposlenih, jedan odsto više nego prethodne, pokazuju podaci Zavoda za zapošljavanje (ZZZ).

Društvo

Šarčević: Nećemo da fabrikujemo vukovce, ulaganje u kadrove

Prosveta je prioritet, treba krenuti od najmlađih, a finski model smo mogli uvesti još pre 30 godina, kaže za N1 ministar prosvete Mladen Šarčević, naglasivši da će sindikati učestvovati u