Rusija otplaćuje preostali sovjetski dug

Rusija otplaćuje preostali sovjetski dug

Rusija se, više od četvrt veka nakon raspada Sovjetskog saveza, sprema da zauvek raščisti s dugovima iz sovjetskog doba isplatom preostalog iznosa Bosni i Hercegovini, što je prilika za Moskvu da se predstavi kao pouzdan dužnik u trenutku zategnutih odnosa sa Zapadom.

Rusko ministarstvo finansija ove sedmice je potpisalo sporazum sa BiH kako bi u roku od 45 dana isplatilo 125,2 miliona dolara dugova zaostalih iz trgovinskih odnosa Sovjetskog saveza i Jugoslavije.

Zamenik ministra finansija Sergej Storčak sa zadovoljstvom je konstatovao da se time “završava regulisanje spoljnog duga Sovjetskog saveza, što predstavlja istorijski trenutak”.

Moskva je u februaru na takav način isplatila 60,6 miliona dolara Makedoniji.

Sovjetski savez je nagomilao 70 milijardi dolara spoljnog duga, pre svega u teška vremena Perestrojke (1985-1991), a Rusija je prepoznata kao jedina naslednica tog duga.

Otplata je bila duga i složena, a najteža situacija bila je u poslednjih deceniji 20. veka, s kulminacijom 1998. godine, kada je Rusija proglasila bankrot.

Promeni situacije pogodovao je priliv deviza od nafte i gasa u prvoj deceniji 21. veka, pa je Moskva nakon intenzivnih preogovora, 2006. odnosno tačno osam godina nakon bankrota, uspela da prevremeno otplati dug Pariskom klubu kreditora, čijih 17 poverilaca je držalo 95 odsto ruskog duga.

Nakon otplate Pariskom klubu, poveriocima koji su držali 95 odsto duga, uglavnom su preostali takozvani komercijalni dugovi, nastali uvozom robe od prijateljskih zemalja uključujući Jugoslaviju, i čiju vrednost je teško proceniti.

Foto: newsdh.com

Foto: newsdh.com

Jedan skupštinski zvaničnik Anatoli Aksakov kritikovao je taj “čudan način” na koji su te zemlje postale poverioci bogatog Sovjetskog saveza.

U slučaju bivše Jugoslavije SSSR je uglavnom isporučivao vojnu opremu, a zauzvrat dobijao robu široke potrošnje.

Otplata duga Jugoslaviji pokazala se kao posebno komplikovana i zbog raspada zemlje, zbog čega je i dug trebalo podeliti na naslednice.

Profesor ruskog univerziteta ekonomije i javne adminstracije RANKIGS, Jurij Judenkov ocenio je da je otplata duga Jugoslaviji koja više ne postoji značajno za reputaciju.

“Ovo je veoma značajno za reputaciju: sposobnost da se vrati na vreme, odgovornost”, rekao je on za AFP, ističući kao suštu suprotnost Ukrajinu, koja odbija da otplati kredit od tri milijarde dolara koje je Moskva dala proruskom režimu koji je oteran nakon uličnih protesta 2014. godine.

Postojala je strepnja za stabilnost ruskih finansija nakon uvođenja sankcija i pada cena nafte i gasa, ali je ruski predsednik ovo postavio kao prioritet, pa je budžetski deficit prošle godine iznosio 3,6 odsto BDP-a zahvaljujući drastičnom smanjenju potrošnje, javni dug je ispod 15 odsto BDP-a, što je značajno niži nivo od velikih zapadnih sila, a zemlja se nakon višemesečnih problema vratila i na svetsko dužničko tržište.

Izvor: GdeInvestirati/Beta
Previous ECB pozajmila bankama u evrozoni 233,5 milijardi evra
Next iPhone 6s je najprodavaniji telefon u 2016. godini

You might also like

Makroekonomija

Makedonija: 2.25 milijardi evra deviznih rezervi

Ukupne devizne rezerve Makedonije na kraju februara dostigle su 2,25 milijardi evra, podaci su Narodne banke Makedonije.

Makroekonomija

Štednja građana Srbije u oktobru porasla na 8,99 milijardi evra

Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju oktobra ove godine građani Srbije imali su na dinarskim i deviznim štednim računima u bankama ukupno 1.106 milijardi dinara, što odgovara protivvrednosti od

Makroekonomija

Erdogan upozorio privrednike da ne povlače iz banaka strane valute

Predsednik Turske Recep Tayyip Erdogan upozorio je da će uvesti drastične mere ako kompanije povuku strane valute iz banaka usred krize u toj zemlji izazvane naglim padom turske lire.