Šipurak: Jednostavan za gajenje, otporan na bolesti i donosi zaradu

Šipurak: Jednostavan za gajenje, otporan na bolesti i donosi zaradu

Kada je 2011. godine ostao bez posla u jednoj farmaceutskoj kompaniji, Aleksandar Prodanović je odlučio da se okuša u poljoprivredi.

„Kada sam podigao plantažu šipurka, mnogi su me pitali zašto sam zasadio šipurak na njivi kada ga ima na svakom koraku. To je korov! Ja sam im rekao da to nikako ne može biti korov, jer i kamilice i nane ima svugde, pa one nisu korov. Tako i drugih biljaka ima u prirodi pa nisu korov, već su lekovite biljke. Iz tog razloga ja sam se opredelio da sadim šipurak“, počinje priču o plantažnom uzgajanju divlje ruže ili šipurka prvi i zasada jedini uzgajivač ovog voća u valjevskom i kolubarskom kraju.

Zemlje u svom vlasništvu nema, a u zakup uzima sedam hektara. Na parceli u Mrčiću na četiri hektara su kukuruz i šipurak, u Prijezdiću je 1.200 stabala lešnika, dok je hektar šljive u Gornjoj Bukovici, gde planira i sadnju oraha. Ove godine zasadio je i 3.600 strukova paprike.

Pored svega najisplativije je, kako kaže, gajiti šipurak.

Na parceli površine dva hektara u novembru 2012. godine zasadio je 3.000 sadnica divlje ruže. U pitanju su dve sorte, polimerijana i laksa, koje se razlikuju u vremenu zrenja. Aleksandar objašnjava da ovde nije reč o hibridnoj već o divljoj vrsti šipurka, koji se isključivo gaji zbog ploda i kao podloga za kalemljenje ruža.

Uz to, kako kaže, ovaj način gajenja omogućava lakše branje, a sorte koje uzgaja su selekcionisane od vrsta koje rastu u prirodi. Reč je o sortama koje imaju najmanje bodlji, daju najviše ploda u kojem ima najviše mezokarpa. To znači da imaju najmanje semenki, što je najbitnije za samu preradu.

šipurak1„Šipurak je lak za gajenje, otporan je na bolesti, ne zahteva navodnjavanje, sadnice brzo napreduju, orezuje se kao i sve druge biljke. U drugoj godini od sadnje daje prvi rod. Koliko uložite u zasad toliko će vam se i vratiti. Na primer, 2014. godine nabrano je tek desetak kilograma, prošle godine bilo je oko 400 kilograma šipurka, a ove jeseni kada se zavši i berba druge sorte (polimerijane) koja je u toku nadam se da će biti oko 1.500 kilograma. Iduće godine očekujem pun rod, a biću zadovoljan ako po jednom žbunu bude 4 kilograma šipurka“, kaže Aleksandar Prodanović.

U ovu plantažu berači su ušli 20. avgusta, kada je počela berba sorte lakse, a posao se završava do početka oktobra. Za podizanje ovakvog zasada, sa kupovinom sadnica i pripremom zemljišta, Prodanović kaže da je potrebno između 2.500 i 3.000 evra po hektaru. Pre četiri godine jednu sadnicu šipurka plaćao je oko 50 dinara.

Ove godine i vremenski uslovi su pogodovali ovoj biljci pa je i kvalitet ploda, koji će otići u preradu, zadovoljavajuć.

Ulaganja u bilo koji vid poljoprivredne proizvodnje su velika, ali ako sve uradite na vreme i kvalitetno, to će se isplatiti. Potražnja za plodom šipurka je velika, a cena nije zanemarljiva. Trenutno kilogram svežeg ploda šipurka je 70 dinara, što je u odnosu na šljivu koja je otkupljivana za 15 dinara daleko bolje i isplativije. Inače ove godine deo roda će biti prerađen u džem i voćnu kašu, dok će jedan deo biti osušen za čaj. Idemo ka tome da sve što proizvedemo na gazdinstvu preradimo jer se tako ostvaruje veća dobit.“

„Ove godine plan je da se proizvede 1.500 tegli džema od šipurka, isto toliko i od šljiva, kao i 1.500 tegli ajvara. Problema sa plasmanom nema. Pošto je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sve proizvode prodajemo na sajmovima i drugim manifestacijama“, priča Prodanović.

Prodanović kaže da postoji ideja da proizvođači u Srbiji koji plantažno gaje šipurak (Gornji Milanovac, Kruševac, Salaš Noćajski , Sremska Mitrovica, Novi Sad, Valjevo) formiraju Udruženje i izgrade zajednički objekat za preradu šipurka, te bi na taj način bili konkurentniji na tržištu.

Izvor:Agromedia

Previous Prvi kontakt vojnih zvaničnika Rusije i SAD od 2014. godine
Next Dug za struju javnih i državnih firmi skoro 200 miliona evra

You might also like

Kompanije

Delta Agrar: Dolazak Tönniesa samo može da podstakne razvoj tržišta

Dolazak jake konkurencije može samo da podstakne razvoj tržišta, poručuju iz kompanije Delta Agrar, komentarišući ulazak nemačkog Tönniesa na srpsko tržište.

Najvažnije vesti

FAO prognozira skok uvoza hrane u 2017. godini

Ponuda i potražnja za hranom na globalnim tržištima trenutno su uravnotežene, ali će vrednost uvoza ove godine skočiti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvezene hrane, procenjuje agencija FAO.

Najvažnije vesti

Murad Al-Katib – Svetski preduzetnik za 2017. godinu

Murad Al-Katib, predsednik i CEO kompanije AGT Food&Ingredients Inc. proglašen je EY Svetskim preduzetnikom za 2017. godinu.