Šta je sve poskupelo u januaru u Srbiji?

Šta je sve poskupelo u januaru u Srbiji?

Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, poskupeli su u januaru, kao i restorani i hoteli, ali i obrazovanje, i to za po 0,2 odsto.

Januar je definitivno bio mesec poskupljenja. U prvom mesecu ove godine potrošačke cene su povećane za oko 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok su u odnosu na januar 2016. povećane za čak 2,4 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u januaru je u odnosu na prethodni mesec zabeležen rast cena hrane i bezalkoholnih pića za 3,1 odsto, zatim alkoholnih pića i duvana za 2,9 odsto, a poskupeo je i transport za 1,6 odsto, kao i komunikacije za 0,5 odsto. Povećane su i cene rekreacije i kulture, i to za 0,4 odsto, dok su u zdravstvu one veće za 0,3 odsto. Poskupeli su i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, kao i restorani i hoteli, ali i obrazovanje, i to za po 0,2 odsto.

S druge strane, pad cena zabeležen je kod odeće i obuće, i to za 1,1 odsto. Iz RZS podsećaju da su u prethodnoj godini potrošačke cene u proseku povećane za 1,2 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Da su ovi podaci neprijatno iznenađenje, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.

– I sam prilikom odlaska u samouslugu vidim da su neke cene proizvoda znatno povećane, i to nekih prehrambenih proizvoda i za oko 25 do 30 odsto u odnosu na pre dva, tri meseca. To je neočekivano je prošle godine poljoprivredna proizvodnja znatno porasla, za oko 8,5 odsto, a kada poljoprivredna proizvodnja ima rast, bilo bi prirodno da ti osnovni egzistencijalni poljoprivredno – prehrambeni proizvodi beleže u skladu s tim kretanje, pa ako je poljoprivreda imala veću ponudu, da su i cene niže – kaže Kovačević.

No, razlog za poskupljenja, dodaje, može biti i u drugim faktorima.

– Moguće je, iako ne mogu sa sigurnošću tvrditi, da su trgovinski lanci više opterećeni raznim porezima i akcizama, te da prevaljuju na potrošače taj teret da im dobit ne bi bila smanjena. Takođe, treba uzeti u obzir i rast valutnog kursa, uprkos intervencijama Narodne banke Srbije (NBS), što automatski utiče na rast cena uvoznih proizvoda, što prati i rast cena domaćih alternativnih proizvoda – zaključuje Kovačević.

Šta je poskupelo i za koliko:

hrana i bezalkoholna pića 3,1%

alkoholna pića i duvan 2,9%

transport 1,6%

komunalije 0,5%

rekreacija i kultura 0,4%

zdravstvo 0,3%

stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 0,2%

restorani i hoteli 0,2%

obrazovanje 0,2%

Izvor: Telegraf
Previous Cena zlata porasla četvrtu nedelju zaredom
Next Spisak 10 evropskih zemalja siromašnijih od afričkog proseka

You might also like

Društvo

Otvoren 84. međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu

Međunarodni poljoprivredni sajam, 84. po redu, danas je na Novosadskom sajmu otvorio prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić koji je istakao da je poljoprivreda jedan od najvećih potencijala privrednog razvoja

Društvo

McAllister: Članstvo Srbije u EU podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju David McAllister (Dejvid Mekalister) izjavio je danas u Beogradu da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora progresivno da usklađuje svoju spoljnu i

Tema dana

Koliko će koštati ukidanje novčanice od 500 evra i zašto je Španci zovu “Bin Laden”

Da li je odluka Evropske centralne banke da ukine novčanicu od 500 evra napredak u borbi protiv organizovanog kriminala ili početak kraja gotovine, pitanja su koje postavljaju nemački mediji.