Hladnjače prepune zamrznute maline, proizvođači i zadrugari zabrinuti za cenu i plasman nove berbe

Hladnjače prepune zamrznute maline, proizvođači i zadrugari zabrinuti za cenu i plasman nove berbe

Nova berba maline je svakim danom sve bliže, a mnoge hladnjače zbog stagnacije izvoza još nisu oslobodile magacinski prostor .

Trenutno je i cena zamrznute maline niža od otkupne u svežem stanju.

Srbija kao najveći svetski proizvođač i izvoznik maline, sa godišnjom proizvodnjom do 110.000 tona, sada ima ozbiljnu konkurenciju u Evropi i regionu.

Da bi ostali u vrhu, srpski malinari moraju da sade kvalitetne sorte i brinu o higijeni berbe, traže nova tržišta i okrenu se preradi.

U Srbiji je pod malinom 15.000 hektara. Osim u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji malinjaci se šire i u Vojvodini. Samo prošle godine od izvoza tzv. crvenog zlata država je prihodovala 248 miliona evra.

Hladnjačari, međutim, nisu zaradili koliko su planirali jer u magacinima imaju oko 15.000 tona viška, jer prinose ima i konkurencija – Čile, Poljska, ali i komšiluk.

“Hladnjače su nažalost, mogu slobodno da kažem, prepune naročito ako se uzme u obzir doba godine odnosno da je svakim danom nova berba sve bliže i bliže. Ukoliko se produži ovakav trend, ukoliko se ne poveća izvoz u narednim mesecima, moglo bi u Srbiji ostati i do 30.000 tona maline”, ističe Paun Petrović iz Poslovnog udruženja hladnjača.

Proizvođači i zadrugari, koji čekaju junsku berbu, zabrinuti su za rod, cenu, plasman. Očekuju podršku države.

“Treba da sednemo da napravimo tim koji će naći izlaz za situaciju koja će se možda dogoditi, a možda neće. Sve je diskutabilno od te hiperprodukcije šta će biti”, kaže Božo Joković, predsednik Zadruge “Agro eko voće” iz Arilja.

U Srbiji je registrovano 30 sorti maline. Sadi se samo pet. Od ostalih proizvođača izdvaja nas kvalitet i sorte vilamet i miker. U poslednje vreme sade se i poljske maline – polka i polana.

“Imali smo slučajeve i kod malih hladnjačara i kod onih koji su nedovoljno spremni da razmišljaju o tržišnim zakonitostima da mešaju te sorte i jednostavno neko će tamo uzeti uzorak, taj kome prodate, shvatiće da to nije po onim svojstvima šta bi trebalo da bude i verovatno na duže staze neće razmišljati o vama kao ozbiljnom partneru”, ukazuje Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Vlade Đoković iz Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede ističe da proizvođači moraju da shvate da čiste gajbice i čiste ruke nisu samo prazna priča.

“To je način da se izbegnu kasnije posledice, odnosno posledice koje smo imali sa noro virusom prilikom izvoza”, dodaje Đoković.

Zato je u pripremi i priručnik o higijeni berbe maline, sa obavezujućim uputstvima za proizvođače. Osim zdrave i ukusne maline, prostor za zaradu malinarima otvaraju i nova tržišta, rusko i japansko, koja su povećala potrošnju, ali i prerada tog voća koja donosi dodatnu vrednost.

Izvor:RTS
Previous Dinar u ponedeljak bez promene prema evru
Next Neizvesnost po pitanju buduće ekonomske politike Vašingtona ograničila veći rast dolara protekle nedelje

You might also like

Najvažnije vesti

Hoću da investiram i zaradim. Koji je izbor?

Biti štediša ili investitor danas nije  lako. U šta da uloži neko ko ne želi da oroči novac na rekordno niskim kamatnim stopama u banci ?

Najvažnije vesti

Beogradska berza: Najveći dnevni pad u poslednjih nekoliko godina

Beogradska berza je u petak zabeležila najveći dnevni pad u poslednjih nekoliko godina, dok je promet iznosio solidnih 40,5 miliona RSD (0,33 miliona EUR).

Najvažnije vesti

Najveći hedge fond na svetu upozorava: Stiže “opasan period za ekonomiju”

Najveći svetski hedge fond oglasio je alarm za maltene sve vrste finansijske imovine, prenosi Business Insider.