Nafta, ipak, na dobitku u ovoj nedelji

Nafta, ipak, na dobitku u ovoj nedelji

Cene nafte na međunarodnim tržištima u petak su značajno pale, ali su na nedeljnom nivou ubeležile pozitivan saldo. Brent nafta, koja je međunarodni reper,  zatvorila je ovonedeljno trgovanje na nivou 55,99 dolara za barel, što je 1,04% niža cena u odnosu na dan ranije, dok je u odnosu na prethodni petak cena viša 1,1 odsto.

Barelom američke WTI nafte se juče na kraju dana trgovalo za 53,99 dolara, što predstavlja dnevni pad od 0,84 odsto, dok je na nedeljnom nivou američka sirova nafta poskupela 0,80 odsto.

Najvišu cenu nafta je dosegla u četvrtak, što je bio i najviši nivo od jula 2015, nakon podatka američke Uprave za energetiku (EIA) da su zalihe nafte porasle za 564.000 barela, što je daleko manje od 3,4 miliona barela koliko su analitičari predviđali.

Pritisak na naftu u petak bio je izveštaj “Baker Hughes”, kompanije za usluge u naftnoj industriji, koji je pokazao da je broj novih bušotina u SAD u ovoj sedmici porastao za 5, na 602, najviše od oktobra 2015. godine.

“Otpornost cena nafte na povećanje američke proizvodnje odražava nade da će rast globalne ekonomije povećati tražnju energenta, kao i visok stepen poštovanja dogovora o smanjenju proizvodnje nafte postignut između zemalja članica OPEC-a i  drugih velikih proizvođača izvan kartela”, mišljenja je Mark Watkins, iz investicione Bank in Park City.

Foto: Trend

Foto: Trend

Članice OPEC-a i 11 drugih proizvođača izvan kartela, uključujući i Rusiju pristali su da u prvoj polovini 2017. smanje proizvodnju za skoro 1,8 miliona barela dnevno. Ukoliko dogovor bude implementiran u celini, globalna dnevna ponuda bi bila manja 2 odsto, što bi izbalansiralo ponudu i tražnju na tržištima, i eventualno uslovilo deficit do kraja godine.

Sporazum o smanjenju proizvodnje, postignut krajem prošle godine, ima za cilj da ojača cene nafte koje su dve godine bile u padu zbog prekomerne ponude.

Čak i dolarima bogata Saudijske Arabija želi veće cene nafte, jer planira privatizaciju svoje kompanije Saudi Aramco, koja je u vlasništvu države.

Ali globalni dogovor o smanjenju proizvodnje ugrožen je, osim iz SAD koje nisu potpisnice sporazuma,  i sa drugih strana. Libija i Nigerija, koje su izuzete iz sporazuma, povećali su svoju proizvodnju sa 65.000 barela, na 101.800 barela dnevno. Istovremeno i Iran je povećao svoj izlaz nafte za 50.200 barela.

Analitičari u nemačkoj regionalnoj “Landesbank Baden-Wuertemberg” ističu da su zbog nastavljenog povećanja američke proizvodnje i procene da su cene najverovatnije dostigle tehnički plafon snizili prognozu cene nafte na londonskom tržištu na kraju ove godine za pet dolara, na 55 dolara za barel.

“Većina učesnika na tržištu uviđa da su dobre vesti iz OPEC-a po svemu sudeći već uračunate u cene; zbog toga i zbog obnovljene proizvodnje iz škriljca (u SAD-u) snizili smo našu prognozu”, objašnjava Frank Klumpp iz LBBW-a.

Izvor:Agencije
Previous Promet nekretnina u Srbiji na nivou pre finansijske krize 2008.
Next Kombi prevoz nastavlja sa radom, uz dodatna preregistrovanja postojećih delatnosti

You might also like

Makroekonomija

George Soros: Brexit je gubitak za sve

George Soros, američki milijarder mađarskog porekla, smatra da će i Velika Britanija i Evropska unija izgubiti u predstojećem razlazu.

Berza

Evropske berze porasle na početku nedelje

Na evropskim berzama u ponedeljak ujutro cene akcija su porasle jer su izgledi za pobedu Hillary Clinton na američkim predsedničkim izborima porasli nakon što je FBI poručio da nema osnova

Tema dana

Zlato zabeležilo najveći nedeljni gubitak u poslednja četiri meseca

Cena zlata u petak je porasla blagih 0,01 odsto, ali je na nedeljnom nivou plemeniti metal zabeležio gubitak, drugi u ovoj godini i najveći u poslednja četiri meseca.