Svetska trgovina oružjem na najvišem nivou od Hladnog rata

Svetska trgovina oružjem na najvišem nivou od Hladnog rata

Istraživanje objavljeno u ponedeljak pokazuje da je u proteklih pet godina trgovina oružjem u svetu porasla na najviši nivo od Hladnog rata, podstaknuta potražnjom na Bliskom istoku i u Aziji.

“Obim međunarodnih transfera velikog oružja raste kontinuirano od 2004. godine”, konstatovali su u Stockholmskom institutu za istraživanje međunarodnog mira (SIPRI).

Takođe dodaju da su u razdoblju od 2012. do 2016. godine ti transferi uvećani za 8,4 odsto u odnosu na razdoblje od 2007. do 2011. godine.

Globalni uvoz i izvoz oružja dostigao je u proteklih pet godina najviši nivo od 1950. godine, utvrdili su.

“Transfer velikog oružja u razdoblju od 2012. do 2016. dostigao je najveći obim kada je reč o petogodišnjem razdoblju od kraja” Hladnog rata”, saopšeno je danas iz štokholmskog instituta.

Najveći je udeo u globalnom uvozu oružja od 2012. do 2016. godine imala regija Azije i Okeanije, od 43 odsto, utvrdio je Stockholmski institut za istraživanje međunarodnog mira (SIPRI). Time je njen udeo u globalnom uvozu ipak smanjen za jedan postotni bod u odnosu na prethodno petogodišnje razdoblje.
Sam uvoz oružja u toj grupi zemalja uvećan je u posmatranom razdoblju za 7,7 odsto, utvrdili su u SIPRI-ju.

Udeo zemalja Bliskog istoka i monarhija u Perzijskom zalivu u globalnom uvozu oružja skočio je sa 17 na 29 odsto.

“U proteklih pet godina većina zemlja na Bliskom istoku uglavnom se okrenula SAD-u i Evropi u ubrzanoj nabavi razvijenih vojnih kapaciteta”, napominje Pieter Wezeman iz SIPRI-jeva Programa za potrošnju na oružje i vojsku.

“Uprkos niskim cenama nafte zemlje u toj regiji i dalje su naručivale više oružja 2016. godine, smatrajući ih ključnim alatom za rešavanje sukoba i napetosti u regiji”, dodao je.

Udeo Evrope u globalnom uvozu oružja smanjen je u razdoblju od 2012. do 2016. za čak sedam postotnih bodova u odnosu na prethodno petogodišnje razdoblje i iznosio je 11 odsto.

Obim evropskog uvoza oružja potonuo je 36 odsto, pri čemu iz SIPRI-ja najavljuju njegov rast u narednim godinama zbog započetih isporuka novih vojnih letelica u proteklom petogodišnjem razdoblju.

Na lestvici zemalja-uvoznica oružja prvo je mesto zauzela Indija, koja za razliku od Kine još sama ne proizvodi oružje. Na drugom je mestu Saudijska Arabija.
SAD je i dalje vodeći izvoznik, s udelom u tržištu od 33 odsto, što je za tri postotna boda više nego u prethodnom petogodišnjem razdoblju. Na drugom je mestu Rusija s 23 odsto, čime je njen tržišni udeo smanjen za jedan postotni bod u odnosu na razdoblje od 2007. do 2011. godine.

Treće je mesto pripalo Kini sa 6,2 odsto udela a četvrto Francuskoj, sa šest odsto. Time je pretekla Nemačku, čiji je udro iznosio 5,6 odsto.
Francuski je uspon na toj lestvici rezultat ugovora s Egiptom o isporuci ratnih brodova i borbenih aviona, beleže u SIPRI-ju.

“Konkurencija među evropskim proizvođačima je žestoka”, rekao je za AFP direktor SIPRI-jeva odeljenja za naoružanje Aude Fleurant.

Na navedenih pet zemalja otpada ukupno gotovo 75 odsto globalnog izvoza teškog oružja, utvrdili su u SIPRI-ju.
SAD i Francuska vodeći su dobavljači oružja za Bliski istok a Rusija i Kina za azijske zemlje.

Izvor: Agencije
Previous Tržište organske hrane u usponu
Next Slovačka će proveriti u kakvim uslovima rade radnici iz Srbije

You might also like

Industrija

Kromberg & Schubert će zapošljavati 4.000 radnika u Kruševcu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je cilj Vlade Srbije da se u Kruševcu u nemačkoj kompaniji Kromberg & Schubert, najvećem proizvođaču komponenti za autoindustriju, zaposli 4.000 radnika.

Tema dana

Objavljen ugovor o prodaji Železare Smederevo

Ministarstvo privrede Srbije objavlilo je na svom sajtu ugovor o kupoprodaji imovine Železare Smederevo koji je Vlada Srbije 18. aprila potpisala sa kineskom kompanijom Hestil.

Kompanije

“Cimos” zatvara pogone u Srbiji i BiH

Grupa „Cimos“ iz Kopra u Sloveniji, čiji je vlasnik od proletos italijansko društvo TCH, nastavlja da zatvara pogone u Srbiji i BiH.