Najmanje 802 milijarde dinara mimo evidencije poreznika u Srbiji

Najmanje 802 milijarde dinara mimo evidencije poreznika u Srbiji

Mimo evidencije srpskih poreznika godišnje se obrne najmanje 802 milijarde dinara.

Podaci istraživanja konsultantske kuće „Ernst&Young“, na zahtev kompanije „Mastercard“, pokazuje da udeo sive ekonomije prilikom novačanih transakcija dostiže 20,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. U najvećem broju slučajeva, kupci nesvesno učestvuju u izbegavanju poreza.

Ispitivanje razlikuje aktivnu i pasivnu sivu ekonomiju. U prvoj, dogovorno učestvuju prodavac i kupac, dok u pasivnoj mušterija plaća robu mimo poreske evidencije, ali to ne zna.

Foto:www.novosti.rs

Foto:www.novosti.rs

Tako 15,6 odsto BDP se obrne a da zakonski deo ne stigne do srpskog budžeta. Uz dogovor, svesno, mimo poreskih evidencija prođu transakcije vredne 5,2 odsto BDP. Istraživanje pokazuje da iz malih radnji, u prodaji hrane, pića, duvana, potiče čak 43,2 odsto pasivne sive ekonomije. U prodaji goriva se krije 8,6 odsto, a u restoranima i kafićima oko osam odsto neevidentiranih transakcija.

„Aktivna siva ekonomija je najzastupljenija u građevinarstvu“ objašnjava Katarina Kakalikov, potpredsednica sektora za odnose sa javnim institucijama za region Centralne i Istočne Evrope „Mastercarda„.“Ljudi pristaju da nabave materijal „ispod ruke“ da bi uštedili. U sektorima kao što su trgovina, restorani, frizerski i kozmetički saloni, najveći je izvor pasivne sive ekonomije. Jedan od načina borbe protiv nje je uvođenje elektronskog plaćanja. Tada bi dražava imala uvid u sve transkacije. Ne bi bilo moguće sakriti promet.“

dinar

Država bi, smatraju u „Mastercardu“, trebalo da bude prva koja će sve svoje transakcije obavljati – elektronski. Sledeći korak bi bila obaveza isplate plata elektronski, ali i držanja terminala u svim objektima gde građani nešto plaćaju.

„Evropa polako razmišlja, i neke zemlje su već uvele, limitiranje iznosa preko koga je obavezno elektronsko plaćanje“ dodaje Katarina Kaklikov. „Neke države su uvele limit od 1.000 evra. Bilo šta skuplje od toga mora da se plaća karticom. Na Evropskoj uniji je da izglasa nivo obavezujući za sve države. Razmišlja se o iznosu od 5.000 evra. Države koje imaju stroža pravila, pridržavale bi se njih. Ovo bi važilo za zemlje koje to još nisu ograničile.“

Izvor: GdeInvestirati/Novosti
Previous Nemačka: Građani čuvaju dojčmarke u vrednosti od 6,5 milijardi evra
Next Impol Seval isplatio dividendu iz prošlogodišnje dobiti

You might also like

Makroekonomija

Luksemburg: Od naredne godine jači poreski propisi

Luksemburške vlasti su saopštile danas da će pooštriti propise koji se tiču korporativnog poreza, čime će otežati velikim korporacijama izbegavanje plaćanja poreza putem preusmeravanja sredstava u Luksemburg.

Makroekonomija

Nikola Dragašević: Postoje tri ključna faktora zbog kojih je dinar ojačao

Uzroci jačanja dinara prema evru su bolja makroekonomska situacija u Srbiji, veći priliv stranih direktnih investicija, bolji spoljnotrgovinski rezultati, odnosno manji deficit tekućeg računa i veći izvoz, kaže direktor sektora

Makroekonomija

Katarski šeik ulaže 15 milijardi u Tursku

Katarski emir, šeik Tamim ben Hamad Al-Thani obećao je da će njegova zemlja investirati u Tursku 15 milijardi dolara.