ECB počela kupovinu obveznica preduzeća, moguća kupovina i “palih anđela”

ECB počela kupovinu obveznica preduzeća, moguća kupovina i “palih anđela”

Evropska centralna banka je u sredu, kako je i obećala, počela sa otkupom korporativnih obveznica kako bi ubrzala privredni rast i podstakla inflaciju u evrozoni.

Sa negativnim kamatama i ogromnim količinama svežeg novca ECB će istisnuti bankarske posrednike i finansijska preduzeća tako što to će kupovati dužničke hartije direktno od kompanija ili na tržištu obveznica, piše France press.

Predsednik ECB-a Mario Draghi se nada da će ovim potezima doprineti naporima da se oživi slaba privredna aktivnost u 19 država evrozone, u kojoj mnoge članice nisu ispunile zacrtane ciljeve.

Bilo koja kompanija koja ima sedište ili ogranak u evrozoni s visokim kreditnim rejtingom moći će da koristi ECB kao izvor jeftinog finansiranja, uključujuci i auto kompanije, farmaceutske firme i avio-prevoznike.

Osim u kupovanje državnih obveznica, ECB će ubuduće svakog meseca usmeravati milijarde evra i u kupovine dužničkih hartija koje izdaju nefinancijske korporacije, nadajući se da će kompanije usmeriti novac u investicije, čime bi se stimulisao rast, otvorila nova radna mesta i podigle cene.

Spor privredni rast evrozone i deflacija prete silaznom spiralom pada cena i plata. Cilj ECB je da inflaciju vrati do nivoa ili blizu 2 odsto, nivo koji se smatra zdravim rastom.

U okviru takozvanog programa kupovine korporativnog sektora (CSPP), ECB će kupovati korporativne obveznice s investicionim rejtingom denominovane u evrima, koje dospevaju u roku od šest meseci do 30 godina.

Kupovine će se obavljati preko centralnih banaka u Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji, Ovih šest nacionalnih centralnih banaka će nedeljno objavljivati listu obveznica koje drže, počevši s ponedjeljkom, 18. jula, bez navođenja tačnog iznosa njihovog portfolia.

ECB je saopštila da neće kupovati obveznice izdate od strane banaka ili filijala banaka, ali će kupovati obveznice, na primer, automobilske kompanije Volkswagena, koji ima “internu banku”.

Centralna banka evrozone je takođe navela da će biti moguća i kupovina obveznica, čak i kada rejting firme padne ispod investicionog nivoa, takozvani “pali anđeli”.

Tržište za korporativne obveznice manje je od onog za državne obveznice ili akcije, a evropske kompanije radije nabavljaju novac bankarskim kreditima nego obveznicama, podseća francuska agencija.

Kako bi podstakla kreditiranje u bloku, ECB je prvo stavila neviđenu količinu jeftinih zajmova na raspolaganje bankama pod uslovom da ih odobravaju kao kredit za privredu i i domaćiunstva.

Banka je zatim krenula s programom velike kupovine aktiva, poznatog kao kvantitativno labavljenje, ili QE.

Tu šemu je poboljšala povećanjem sredstava sa 60 milijardi na 80 milijardi evra mesečno, do marta 2017. godine, pri čemu je deo dodatnog novca banka opredelila za nove kupovine korporativnih obveznica.

Izvor:Agencije
Previous Svetska banka povećala prognoze rasta privrede Srbije, snižene projekcije globalne ekonomije
Next Dinar stagnira prema evru, ojačao u odnosu na dolar

You might also like

Svetske berze

Rizici na globalnom finansijskom tržištu: Krize stvarne, inteligencija veštačka

Eskalacija kriznih žarišta u svetu poput Severne Koreje, Irana, Sirije, Ukrajine i drugih u otvoreni sukob koji bi uključivao nuklearne sile, teoretski bi mogla dovesti i do globalnog kraha finansijskih

Makroekonomija

Republika Srpska se zadužuje skuplje od FBiH

U prošloj godini Republika Srpska zaduživala se znatno skuplje na tržištu kapitala nego Federacija BiH. FBiH je plaćala maksimalnu kamatu na emitovane obveznice 3,9 odsto, dok je ova zaduženja Republika Srpska

Geopolitika

Koje bi ekonomske posledice doneo rat sa Severnom Korejom?

Skuplji telefoni i televizori, poremećaj u svetskoj trgovini kao i veći američki javni dug bile bi najvažnije ekonomske posledice rata na korejskom poluostrvu.