Za neuredne klijente nema čekova

Za neuredne klijente nema čekova

Građane koje ček odvedu u nedozvoljeni minus čeka kazna, a osim visoke kamate banka im zabranjuje da narednih mesec dana uzimaju čekove.

Da biste svakog meseca dobili čekove, koji su zbog nulte kamate sve popularnije sredstvo plaćanja, morate biti više nego uredan klijent u banci.

Sve više banaka, naime, počelo je da kažnjava svoje klijente ukoliko zbog čekova uđu u nedozvoljeni minus. Pored visoke kamate koja mesečno iznosi čak i do 5,8 odsto (70 odsto godišnje), banke im zabranjuju uzimanje novih čekova tokom 30 dana. Na njih stavljaju embargo bez obzira na to koliko novca imate na računu.

banke

– Bankama je ulazak u nedozvoljeni minus signal da je klijent u ozbiljnom finanijskom problemu, a to nikome nije u interesu. Embargom na čekove praktično ih podsećaju da “neuredni” klijenti moraju da snose posledice – kažu u jednoj banci.

Napominju i da sve više građana ulazi u nedozvoljen minus upravo zbog čekova. Najčešći razlog je nedostatak novca, ali se često dešava i da građani zaborave da im ček na naplatu dospeva krajem meseca kada je račun uglavnom “počišćen”.

– Zato je bolje da čekove puštate početkom meseca kada je račun u zelenom – savetuju u banci.

Izvor: GdeInvestirati/Blic
Previous Vučić: Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti Beograda
Next Danska: Sve više ljudi želi referendum o članstvu u EU

You might also like

Makroekonomija

Brazil: Godišnja kamata na kreditne kartice 475,8 odsto

Trocifrena godišnja kamatna stopa na kreditne kartice u Brazilu prisiljava mnoge kupoholičare u toj zemlji da odustanu od kupovina čak i u sezoni praznične šoping groznice, piše danas agencija “Bloombreg”.

Lične finansije

Prosečni dug građana Srbije manji od 1.000 evra

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je zaduženost građana Srbije kod banaka i lizing kompanija na kraju 2016. godine iznosila u proseku 986 evra.

Lične finansije

“Klonirane” kartice i krađe s bankomata zabrinule građane

Poslednji slučaj pljačke klijenata “kloniranim” platnim karticama u Beogradu zabrinuo je korisnike plastičnog novca da bi i njima moglo da se desi nešto slično.