Šta za Srbiju znači početak pregovora sa Evroazijskom ekonomskom unijom

Šta za Srbiju znači početak pregovora sa Evroazijskom ekonomskom unijom

Početak pregovora Evroazijske ekonomske unije (EEU) sa Srbijom o unifikaciji trgovinskog režima je dobra vest za našu zemlju, naročito imajući u vidu da Srbija već ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

“Zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, 85 posto srpskog izvoza u Rusiju može ići bez carina. To je značajna povlastica u odnosu na zemlje koje nemaju taj režim sa Rusijom i plaćaju carinu za izvoz svojih proizvoda. Zato su pregovori o unifikaciji trgovinskog režima Evroazijske ekonomske unije sa Srbijom zaista dobar signal i pružaju dobre mogućnosti za trgovinu u narednom periodu“, kaže profesor Savić za “Sputnik”.

Međutim, napominje Savić, problem druge vrste je što Srbija, nažalost, zbog devastacije domaće industrije nema mnogo šta da ponudi.

Foto: Ljubodrag Savić

Foto: Ljubodrag Savić

“Mi nemamo pripremljen scenario za nastup na tom velikom tržištu, koje nije više onakvo kakvo je bilo pre 30 godina. Problem Srbije jesu takozvana ’tri K‘ — kvalitet, količina i kontinuitet, što Srbija, nažalost, ne može da obezbedi, i zato svakako ne možemo imati one rezultate koje bismo imali ukoliko bi se koristile sve prednosti tog sporazuma“, ističe Savić.

Kada je o izvozu “Fiatovih” vozila reč, Savić kaže da čak i ako se prihvati da se realizuje zahtev od 10.000 automobila, to je simbolična brojka koja ne znači onoliko koliko mi očekujemo.

“Problem sa “Fijatom” je izgleda na domaćem terenu, jer je pitanje da li će “Fiat” i u kom obimu ostati na domaćem tržištu i šta će se desiti 2018. godine, kada ističe ugovor. Međutim, kada bi se “Fiat” pojavio na tom velikom tržištu, to bi mu dalo veću šansu za realizaciju svojih proizvoda i možda čak razrešilo dilemu da li će ostati u Srbiji po isteku ugovora“, napominje Savić.

Alisen Alisenov, profesor Ruske akademije privrede i državne uprave, za Sputnik kaže da će unifikacija trgovinskog režima doneti određene povlastice kako za Srbiju tako i za Evroazijsku uniju.

“Jednostavno, zasad nema napretka kada se govori o proširenju Unije, dok je potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa što većim brojem zemalja sasvim moguć opcija. Što se tiče tržišta Jermenije i Kirgizije, ne mislim da će novi trgovinski režim ozbiljno uticati na povećanje trgovinske razmene između Srbije i ovih zemalja, pre svega zato što i dalje postoji problem logistike, jer Jermenija nema zajedničku granicu sa ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije, dok Kirgizija ima samo sa Kazahstanom“, kaže Alisenov.

S druge strane, kako kaže, za Srbiju su tržišta Rusije, Belorusije i Kazahstana i dalje prioritet.

“U svakom slučaju, što više partnera — to bolje. Kako je nedavno izjavio Vladimir Putin, oko 40 zemalja širom sveta razmatra mogućnost da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom“, ističe Alisenov za Sputnik.

Izvor: Sputnik
Previous EU blizu izricanja rekordne kazne
Next SAD više nije prva privreda sveta

You might also like

Makroekonomija

Milun Trivunac: Strane investicije u Srbiju 1,2 milijarde evra za sedam meseci

Direktne strane investicije u prvih sedam meseci ove godine bile su 1,2 milijarde evra, što je više nego u svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana zajedno, kazao je državni sekretar u

Tema dana

Stvaranje novog svetskog poretka ili samo prolazne nesuglasice Angele Merkel i Trampa?

Okrenuta je jedna stranica istorije i počelo je stvaranje novog svetskog poretka, a posebno novog odnosa Evrope i Amerike i otvoreno je pitanje da li je Amerika predsednika Donalda Trampa

Najvažnije vesti

Verheijen: Srbija od Svetske banke ove godine dobija kredit od 640 miliona dolara

Svetska banka će ove godine odobriti Srbiji kredite u ukupnom iznosu od 640 miliona dolara, najavio je danas šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Tony Verheijen.