NBS revidirala projekciju rasta BDP-a na između 2,3 na 2,5 odsto

NBS revidirala projekciju rasta BDP-a na između 2,3 na 2,5 odsto

Narodna banka Srbije revidirala je naviše rast BDP-a Srbije u ovoj godini sa prethodnih 1‚8 odsto na između 2,3 na 2,5 odsto, izjavila je danas guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ona je na prezentaciji izveštaja NBS o inflaciji kazala da je imajući u vidu trenutna ekonomska kretanja, izvesno da će rast BDP biti na gornjoj granici projekcije, odnosno 2,5 odsto.

Rast bi trebalo da podstaknu investicije, dalja realizacija infrastrukturnih projekata, niži troškovi poslovanja zbog jeftinijih kredita i cena energenata, kao i rast izvoza.

Tabaković je istakla da je očigledan oporavak rasta srpske privrede, navodeći u tom kontekstu da je konsolidovani budžetski deficit u prvom kvartalu iznosio 16 milijardi dinara što je za gotovo četvrtinu manje u odnosu na isti period 2015. Taj deficit iznosi 1,7 odsto BDP-a, rekla je Tabaković.

Pored toga, kako je navela, deficit tekućeg računa je više nego prepolovljen u odnosu na isti lanjski kvartal, i iznosi 3,3 odsto BDP-a. Deficit tekućeg računa je u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama sa 133 odsto.

Guvernerka je rekla da je realni rast izvoza u prvom tromesečju ove godine ubrzan na 13 odsto međugodišnje pri čemu je rast uvoza usporio na četiri odsto.

U maju počinje rast međugodišnje inflacije

Međugodišnja inflacija u Srbiji će u maju otpočeti rast koji će početkom sledeće godine stići u granice cilja, nakon čega bi trebalo da se stabilizuje na nivou od nešto iznad tri odsto, izjavila je Tabaković.

Tabaković je navela da je aktuelno kretanje inflacije ispod donje granice cilja posledica niskih cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda.

Podsetivši da je u aprilu međugodišnja inflacija iznosila 0,4 odsto Tabaković je ukazala da su na njen pad uticale i cene voća i povrća, kao i dezinflatorni pritisci iz zemalja zone evra i agregatna tražnja.

Predstavljajući inflatorna očekivanja kod tržišnih učesnika, Tabaković je navela da finansijski sektor očekuje da će se inflacija u ovoj godini kretati oko 2,5 do 2,8 odsto, dok su očekivanja privrede niža i iznose dva procenta.

Stanovništvo po pravilu ima nešto viša inflaciona očekivanja koja iznose pet procenata što je, kako je istakla u granicama cilja.

Povećana neizvesnost u međunarodnom finansijskom tržištu krajem prošle godine, imala je depricijacioni efekat na dinar, rekla je Tabaković dodajući da je, s druge strane, znatno bolji izvozni rezultat i priliv stranih direktnih investicija doprinosio ublažavanju tih pritisaka.

“Očekujemo da će ublažavanju tih pritisaka doprineti i aktuelna kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu koja su se odrazila na poboljšanje premije rizika Srbije koja je smanjena za 64 bazna poena na 267 baznih poena”, rekla je Tabaković.

Tabaković je istakla da će NBS pomno pratiti kretanja na eksternim finansijskim i robnim tržištima kako bi monetarnu politiku prilagođavala funkciji održanja finsijske stabilnosti, ističući da neće po svaku cenu ići na snižavanje referentne kamatne stope, već će odluke donositi u skladu sa kretanjima na međunarodnim tržištima.

Izvor:Tanjug
Previous Za posao u Ikei prijavilo se 3.491 ljudi, u junu novi konkurs
Next Beograd: Uklanjaju se bašte kafića iz Knez Mihajlove

You might also like

Makroekonomija

Razmena Srbije sa Belgijom 560 miliona evra

Belgija je značajan ekonomski partner sa kojim Srbija godišnje ostvaruje 560 milona evra robne razmene.

Najvažnije vesti

OECD: Podignuta projekcija privrednog rasta za ceo svet

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je podigla svoju projekciju privrednog rasta za ceo svet na 3,9 odsto 2018. i 2019. godine. 

Makroekonomija

Katalonija – ekonomske posledice nezavisnosti

Ako se izuzmu ekstremni scenariji, obojeni emocijama „visokog napona“, da bi Katalonija u slučaju otcepljenja preporodila svoju ekonomiju poput Feniksa, ili se, naprotiv, strmoglavila kao arogantni Ikar, još nema pouzdane