Kišni dani doneli nevolje pčelarima

Kišni dani doneli nevolje pčelarima

Pčelari kažu da su kišni dani u prethodnom periodu zadali mnogo nevolja i da je bagremova paša ispod proseka, te da se očekuju slabiji prinosi.

Dušan Marinkov  je u pčelarstvu od 1993. godine. Trenutno ima 44 košnice, koje se od 24. aprila nalaze na bagremovoj paši kod Velike Plane. Kako kaže, kišni dani umnogome su otežali pašu, i ne očekuje dobre rezultate.

“U zadnjih četiri pet godina je ovakvo vreme, kišovito za vreme bagrema, pa sam ja ozbiljno razmišljao da na bagrem više ne selim, da selim ovde kod nas na uljanu repicu, na lipu i na suncokret, i da to budu paše koje su mi udarne u sezoni. Bagrem se pokazao da je jako nestabilan zadnjih godina”, kaže Dušan Marinkov, sekretar Pčelarskog saveza Vojvodine.

Marinkov objašnjava da pčelari uvek iznose jaka društva, ali to može biti mač sa dve oštrice, jer u slučaju lošeg vremena oko 50 hiljada pčela, ne može da izađe iz košnice, zalihe meda vrlo brzo pojedu, a ukoliko loše vreme potraje, dešava se da takva društva i uginu.

“S druge strane, kada ne mogu da izleću krene rojidbeni nagon, one se spremaju da se razmnože, da se razdvajaju, jer je u košnici jako velika gužva, ne mogu da izlaze i onda dolazi do tog prirodnog fenomena, što mi kažemo, rojenja. Kada se pčele spremaju za rojenje one ne lete, ne skupljaju med, nego samo razmišljaju o tome kako će da izađu iz košnice”, dodaje on.

I Janoš Balint koji ima oko 800 košnica, kaže da je vreme zadalo glavobolje pčelarima. Prema njegovim rečima, prva ozbiljnija paša uljane repice je polovično uspela, a bagremova je jako loša.

“Kod nas u zemlji polovično je izmrzao bagrem, ali ove vremenske prilike hladne, bagremu treba preko dvadeset dva, tri stepena, najlepše medi kada je 25 stepeni, a te temperature još i dan danas nema, a cvet je već procvetao. Tek se juče pomerila vaga, na nekim mestima je bilo 700 grama, na nekim oko kilogram”, ukazuje Janoš Balint.

Potrošači meda u Zrenjaninu za kilogram bagremovog meda treba da izdvoje oko 700 dinara, a pčelari kažu da verovatno do promene cene neće doći. Za lipov med treba izdvojiti oko 600 dinara, a za livadski oko 500 dinara.

Izvor:RTV
Previous Produktna berza: Opšti rast cena robe, kukuruz najveći tržišni dobitnik
Next MMF zadržao prognozu rasta Srbije, najveći rast BDP-a se očekuje u Crnoj Gori

You might also like

Kompanije

McDonalds odlazi iz Kine i prodaje franšizu za 2,1 milijardu dolara

Američki lanac brze hrane McDonalds će za 2,08 milijardi dolara prodati kontrolni udeo svog posla u Kini i Hong Kongu konzorcijumu koji čine kineska državna kompanija Citic i američki investicioni fond Carlyle

Preduzetništvo

Organska proizvodnja: Sektor sa najvećim i najbržim rastom u Srbiji

Srbija ima velike pogodnosti za proizvodnju i plasman organskih proizvoda na velika inostrana tržišta i to je trenutno jedan od sektora sa najvećim i najbržim rastom u našoj zemlji, kažu

Agrobiznis

Francuska: Srpska malina “ubila” našu

U Francuskoj proizvodnja malina opada, dok potrošnja raste, a smatraju i da je im je najveći konkurent – Srbija.