EK podigla prognozu rasta BDP Srbije 

EK podigla prognozu rasta BDP Srbije 

Evropska komisija podigla je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na dva odsto u ovoj godini, navodi se u izveštaju.

EK je u februaru rast BDP-a Srbije prognozirala na 1,6 odsto, a sada je, u najnovijem izveštaju, podigla prognozu za 0,4 procentna poena, na dva odsto.

Prema poslednjim projekcijama, EK nam za 2017. godinu predviđa rast BDP-a od 2,5 odsto.

Poslednje prognoze MMF-a i Svetske banke za ovu godinu, saopštene u aprilu i u martu, predviđale su rast BDP-a u Srbiji od 1,8 odsto.

Investicije podigle prognozu

Evropska komisija je poboljšala prognoze u odnosu na prethodne zbog većeg priliva investicija i boljeg izvoznog rezultata.

Kada je reč o investicijama, Evropska komisija ukazuje da je priliv stranih investicija, ne precizirajući na koje investicije misli, bio dovoljan da potpuno pokrije deficit tekućeg računa.

EK istovremeno ocenjuje da će rast investicija u Srbiji u narednih nekoliko godina biti relativno jak.

Investicije su ranije, na primer 2012, rasle mahom vođene pojedinačnim projektima u autoindustriji, ali se, ističe se u izveštaju, profil investicija sada promenio i raznovrsniji je.

Indikatori su pokazali da je ekonomski oporavak ubrzan početkom 2016, industrijska proizvodnja, i dalje u većoj meri vođena sektorom rudarstva i energetike, nastavila je da raste u prva dva meseca ove godine.

Proizvodnja raste u većini sektora, konstatuje Evropska komisija.

Ujedno se očekuje da će dalji rast izvoza biti podstaknut i oporavkom glavnih trgovinskih partnera Srbije, skorašnjim i novim investicijama, ali i većom produktivnošću zahvaljujući domaćim reformama.

Prema izveštaju EK, očekuje se i rast privatne potrošnje u Srbiji, kao i dalji oporavak privatnog sektora.

“Očekuje se rast privatne potrošnje kao posledica oporavka privatnog sektora, u smislu novog zapošljavanja i većih zarada”, piše u izveštaju, uz upozorenje da ta putanja zavisi od predviđene racionalizacije javnog sektora.

EK takođe ukazuje da će srpska ekonomija, generalno, kao i druge ekonomije, biti izložena eksternim rizicima, i ostati visoko osetljiva na međunarodne tokove kapitala i kolebanja cene nafte na svetskom tržištu.

Komisija ističe da bi rizik po prognozirani rast bilo “opuštanje” po pitanju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.

Izvor: Tanjug.rs
Previous Velika Britanija: Neočekivani pad proizvodnog sektora u aprilu
Next Digitalno zdravlje: Biznis koji će vredeti milijarde

You might also like

Makroekonomija

Neto državni dug Crne gore 2,42 milijarde evra

Neto državni dug Crne Gore na kraju marta ove godine iznosio je 2,42 milijarde evra ili 64,18 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Makroekonomija

Prosečna neto zarada u Srbiji povećana na 49.635 dinara

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u Srbiji isplaćena u aprilu ove godine iznosila je 49.635 dinara i nominalno je bila veća za 3,8 odsto nego prethodnog meseca, a

Makroekonomija

Aleksandar Vučić: Javni dug Srbije do kraja godine manji od 52 odsto BDP

Srbija je najveći napredak ostvarila u oblasti ekonomije, što je konstatovano i u izveštaju EK, i to mora da pohvali svako, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i istakao da će