Sve veća popularnost obveznica za dijasporu

Sve veća popularnost obveznica za dijasporu

Sve veći broj država u razvoju okreće se svojim sunarodnjacima u inostranstvu za prikupljanje sredstava putem “obveznica za dijasporu”, strategije finansiranja koju su uspešno uvele Indija i Izrael, ali koju je ponekad teško oponašati.

Oko 250 miliona ljudi, odnosno oko tri posto svetske populacije, živi izvan matične zemlje, pokazuju podaci Svetske banke iz 2013. Oni su važan izvor finansiranja za svoje domovine: prošle godine su poslali kući oko 440 milijardi dolara, što je tri puta više od globalne pomoći za razvoj.

Novac koji prikupljaju vlade direktno putem promovisanja vrednosnih papira među svojim građanima u inostranstvu predstavlja samo mali deo tržišta obveznica, ali sudeći po broju nedavnih izdanja, čini se da njegov udeo raste.

Egipat je najavio vrednosne papire nominovane u dolarima i evrima kako bi ublažio tešku nestašicu inostranih valuta. Kosovo, za koje se procenjuje da trećina građana živi u inostranstvu, predložilo je prošlog meseca izdavanje obveznica za iseljenike.

Šri Lanka raspravljala je prošle godine o takvim obveznicama, dok je Nigerija pokušala oživeti planove za izdavanje obveznica za desporu nakon što je 2014. imenovala Goldman Sachs i Stanbic kao savetnike za taj predlog.

No, nisu svi takvi napori dali rezultate. Mnoge zemlje precenile su velikodušnost svojih građana u inostranstvu. Jedan od primera je Grčka koja nije uspela prikupiti očekivane tri milijarde dolara od snažne grčke zajednice u SAD-u na vrhuncu dužničke krize 2011. godine.

Etiopska obveznica izdata 2009. za finansiranje hidroelektrane takođe nije uspela, prvenstveno jer zemlja nije uspela uveriti investitore da će vratiti dug.

“Mnoge vlade trebaju se stvarno pogledati u ogledalu, kakav je bio njihov istorijski odnos prema dijaspori i iskoristiti tu stvarnost u računima kada nude investicije”, kaže profesorka na univerzitetu George Washington Liesl Riddle, koja se bavi pitanjima dijaspore.

foto: tomegavax.com

foto: tomegavax.com

Jasna je uloga dijaspore kao investicionog bazena. Ulagači s ličnim vezama s određenom zemljom često su spremniji preuzeti rizik u lokalnoj valuti nego drugi ulagači, te po nižim doprinosima, ističe vođa Odeljenja za migracije i novčane doznake Svetske banke Dilip Ratha, koji savetuje vlade o finansiranju iz dijaspore.

Oni su takođe spremniji na ostanak u tim investicijama tokom krize za razliku od velikih fondova koji dominiraju na tržištu obveznica ekonomije u nastajanju, dodaje.

“Kada imate na stotine institucionih investitora … postoji velika verovatnoća mentaliteta krda: uhvati ih malo panika i svi krenu prema izlazu”, kaže Ratha. To je manji problem kada je bazen inostranih investitora širi i raširen širom sveta, dodaje.

Vlade sanjaju o jeftinijim sredstvima od vernih iseljenika u teškim vremenima i tu se mogu ugledati na primer Indije. Sredstva dijaspore spasila su zemlju tokom krize 1991., a dijaspora je i 1998. prikupila 4,2 milijarde dolara, ublaživši međunarodne sankcije nametnute nakon nuklearnih testova, dvostruko više nego što se planiralo.

Izrael, koji je prikupio preko 40 milijardi dolara putem obveznica za dijasporu od 1951. godine, zabilježio je rast tokom rata 1967. godine.

No, uspeh obveznica za dijasporu znatno zavisi o vezama matične zemlje s iseljenicima. Neke zemlje puno rade kako bi učvrstile trajne emocionalne veze koje bi se jednog dana mogle preliti u investicije, kaže Riddle, ističući primer Gruzije koja je uspostavila ministarstvo za dijasporu i organizuje redovne sastanke u glavnom gradu Tbilisiju za Gruzijce iz inostranstva koji posećuju domovinu.

Uz pad troškova novčanih doznaka, napredak u tehnologiji i pokretnosti ljudi koja ne pokazuje znakove jenjavanja, Riddle naglašava da ulaganja dijaspore mogu samo rasti.

“Angažman dijaspore – psihološki, ​​socijalni, ekonomski, pa čak i politički – mnogo je veći nego što je bio pre pet godina. Dijaspora postaje transnacionalni igrač”, zaključuje Liesl Riddle.

Izvor: GdeInvestirati/Hina
Previous Sertić: Sa HBIS-om ćemo raditi proizvode višeg stepena obrade
Next IBM zabelezio najniži prihod u poslednjih 14 godina

You might also like

Berza

Azijske berze: Ulagači se klone rizičnih imovina

Na azijskim berzama u petak je nastavljen pad cena akcija treći dan zaredom zbog rastućih napetosti između SAD-a i Severne Koreje, a investitori pojačano ulažu u sigurniju imovinu poput japanskog jena i zlata.

Berza

Wall Street zatvorio u minusu nakon slabih rezultata sa američkog tržišta rada

Povišene geopolitičke tenzije i slabi podaci sa tržišta rada bili su osnovni razlozi opreznije trgovine na američkim berzama u petak.

Svetske berze

Wall Street: Indeksi skočili, nafta pala

Na Wall Streetu su u utorak berzanski indeksi blago porasli, zahvaljujući dobrim kvartalnim poslovnim rezultatima većine kompanija, no rast je bio ograničen zbog pada cena nafte, što je pritislo energetski