Socijalne firme u Srbiji u zapećku

Socijalne firme u Srbiji u zapećku

Svaki jedanaesti stanovnik Evropske unije zaposlen je u socijalnom preduzeću.

Trenutno, socijalna preduzeća na nivou Evropske unije čine gotovo deset procenata malih i srednjih preduzeća, a u mnogim evropskim državama ona, zbog koristi koju ostvaruju i vrednosti koje stvaraju u društvu, imaju i određene fiskalne beneficije. Osim što ona ugroženima znače spas jer imaju bilo kakvu zaradu, ispostavilo se i da se ta mala preduzeća brže prilagođavaju potrebama tržišta i lakše preživljavaju krizu. Ona su najčešće usmerena na korisnike socijalnih usluga i ugrožene kategorije stanovništva ili usluge od javnog interesa.

Neophodan zakon

Srbija još uvek nema odgovarajuću zakonsku i podzakonsku regulativu za uspešno funkcionisanje socijalnih preduzeća, ali neka od njih postoje već nekoliko godina. Socijalno preduzetništvo, u tome su složni svi stručnjaci, mnogo bi značilo za one koji su u prethodnom periodu ostali bez posla. Reč je uglavnom o starijima od 50 godina, koji danas teško da mogu doći do radnog mesta. Pošto je trenutno na evidenciji nezaposlenih 198.441 osoba starijih od pet decenija, za veliki deo njih bi socijalna preduzeća bila šansa da ne samo dobiju posao već i da nauče da ga sami razvijaju. Međutim, ona bi mnogo značila i osobama s invaliditetom i onima koji su, i pored zdravstvenih problema, sposobni da rade i zarađuju.

Mada još uvek nije donet zakon o socijalnom preduzetništvu, takvih preduzeća u Srbiji ima i ona uspešno rade. No, ipak, ona postoje u formi pojedinačnih inicijativa kojima se problemi nezaposlenosti i socijalne izopštenosti rešavaju u pojedinačnim slučajevima. Tako je nevladina organizacija „Atina” pre godinu osnovala radnju „Bagel bejgl” za proizvodnju peciva koja se prodaju. Na taj način ta organizacija pomaže osobama koje teže dolaze do posla, a sav profit namenjen je zaštiti žrtava trgovine ljudima. U toj radnji priliku da steknu praksu ili se obuče za posao dobijaju i same žrtve trgovine, odnosno one koje su to preživele.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu Aleksandar Vulin, koji se zalaže za osnivanje socijalnog preduzetništva, objašnjava da postoji mnogo problema koje treba prethodno rešiti da bi se usvojio zakon u toj oblasti.

foto: ppmedia.rs

foto: ppmedia.rs

– Nije problem samo u početnim sredstvima, mada on postoji, već je glavni kako obezbediti da socijalna preduzeća učestvuju na tržištu, da ne uguše tržište, ali ipak budu na poseban način zaštićena – objasnio je Vulin. – Zatim, tražimo i druge mehanizme da takva preduzeća zaštititimo, od smanjenja PDV-a, poreskih stopa, pa do rezervisanih nabavki koje bi po predlogu našeg zakona bile tačno određen procenat tržišta koji mora da se opredeli prema preduzećima koja pripadaju kategoriji socijalnih preduzeća.

Od bilborda prave torbe

Kao primer uspešnog socijalnog preduzeća u Srbiji pominje se prvo ekološko-socijalno preduzeće „Eko BeG”, koje angažuje žene koje imaju više od 45 godina, a koje su zbog tranzicionih promena ostale bez posla i imaju otežan pristup zapošljavanju. Osim podsticanja zapošljavanje te ugrožene grupe, preduzeće radi i na promociji društveno odgovornog poslovanja, ekologije i reciklaže, a bavi se specifičnom reciklažom – korišćenjem štampanih PVC bilborda iz reklamnih kampanja. Hiljade kvadrata tog materijala završe uglavnom na deponijama, pale se ili se bace bilo gde, dok u tom preduzeću od njega šiju različite predmete visoke upotrebne i dodatne vrednosti, kao što su torbe, fascikle, futrole, novčanici i drugo, koji se potom prodaju.

Izvor: GdeInvestirati/Dnevnik
Previous OPEC-ov ćorsokak i tržište u rasulu
Next Nebojša Katić: Uvek će biti država koje ne misle dalje od ponedeljka

You might also like

Saveti

Kako Mark Cuban “završava stvari” i ostaje produktivan

Svaki uspešni preduzetnik ima vrlo ograničen fond vremena koje mora da iskoristi što je efikasnije moguće. Američki mogul Mark Cuban reže sve oblike komunikacije, kako bi “završio stvari”.

Primeri iz prakse

Kako započeti biznis sa 5.000 evra

Privatan posao možete započeti i sa 5.ooo evra, a mi Vam donosimo neke ideje za započinjanje posla.

Primeri iz prakse

Biznis ideju pronašao preko oglasa i podigao farmu bez ičije pomoći

Iako sve češće čujemo kako mladi ne žele da rade i sve više napuštaju zemlju, nije to baš tako.