Svetska banka povećala prognoze rasta Srbije

Svetska banka povećala prognoze rasta Srbije

U Srbiji se ove godine očekuje privredni rast od 1,8 odsto, a za 2017. Svetska banka prognozira rast od 2,3 procenta, navodi se u redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke, koji je predstavljen u Beogradu.

Sličnu prognozu rasta za ovu godinu daje i Međunarodni monetarni fond, koji ocenjuje da će u 2016. rast iznositi 1,75 odsto.

Rast prognoziran za ovu godinu za jedan procenat je viši nego što je bio prethodne godine, kada je, umesto očekivanog pada, zabeležen rast od 0,8 odsto.

Glavni ekonomista Svetske banke Lazar Šestović izjavio je da ima razloga da se veruje da će rast u ovoj godini biti i veći od prognoziranog.

On je naveo da su u prva dva meseca ove godine zabeleženi rast investicija, i oporavak potrošnje domaćinstava, a takođe, dodao je, blago rastu zarade u privatnom sektoru.

“Kad imate te komponenete – potrošnju i investicije, očekuje se i rast BDP-a”, rekao je Šestović i podsetio da je za ovu godinu je planirano dodatno smanjenje fiskalnog deficita što su ciljevi u okviru aranžmana koji je Srbija zaključila sa MMF.

Uz konstataciju da je sa nivoa od preko šest odsto, deficit u prošloj godini smanjen na 3,7 odsto BDP-a, Šestović navodi da se očekuje da ukupni deficit na kraju ove godine bude nešto niži, 3,5-3,6 oddsto BDP, a postoji mogućnost da se javna potrošnja dodatno smanji.

On ističe da su u prethodnoj godini strane direktne investicije dostigle 1,8 milijardi evra, što je “više nego doboljno da se pokrije deficit bez dodatnog zaduživanja u inostranstvu”, pa je spoljna pozicija Srbije bila dobra.

“To je bilo veoma pozitivno i preliva se i nastavlja i u 2016. godini”, rekao je on i ukazao na “faktor kamatnih stopa”, jer je Srbija dosta zadužena i mnogo novca odlazi na servisiranje dugova, što sobom povlači i to da svako kolebanje na relaciji dolar-evro utiče i na zaduženost Srbije.

Autoindustrija bi mogla da pomogne rast

Šestović je ocenio da bi na srednji rok Srbija mogla da se vrati na stope rasta pre krize, otprilike 3-4 odsto BDP-a godišnje.

Foto: Teklas Automotive

Foto: Teklas Automotive

“To je u skladu sa proračunima”, rekao je i dodao da su strane direktne investicije u porastu, ali da sada, za razliku od prethodnih godina kad smo imali po jednu veliku transakciju, imamo veliki broj malih investicija, što je, kako je primetio, veoma bitno jer diversifikujemo rizik.

Šestović je rekao i da bi u ostvarivanju većeg rasta važnu ulogu mogla da ima autoindustrija i naveo da Srbija ima 47 proizvođača delova, ima i Fiat, te je, konstatovao je, naš izvoz autoindustrije značajan faktor ukupnog rasta.

“Juče je otvorena još jedna fabrika, i Lir je došao u Novi Sad, a sve zemlje u centralnoj Evropi koje su brzo rasle, uspele su to jer su pokretale auto industriju. Ovaj sektor pokreće lokalne kompnentaše, zapošljavaju mnogo ljudi i izvozno je orijentisan”, zaključio je Šestvoć.

Izvor:Tanjug
Previous Generalu Bojoviću određen pritvor od 30 dana
Next Impresivan rast ulaganja u obnovljive izvore energije

You might also like

Makroekonomija

Septembar bi mogao doneti veću nestabilnost na finansijskim tržištima

Nakon relativne tišine na finansijskim tržištima u prošlom mesecu, septembar mesec, osim uobičajene nervoze, donosi niz značajnih dešavanja.

Makroekonomija

Srbija dobija zajam iz Abu Dabija od milijardu dolara

Skupština Srbija potvrdila je više finansijskih sporazuma i ugovora među kojima je i ugovor o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija.

Makroekonomija

Luksemburg: Od naredne godine jači poreski propisi

Luksemburške vlasti su saopštile danas da će pooštriti propise koji se tiču korporativnog poreza, čime će otežati velikim korporacijama izbegavanje plaćanja poreza putem preusmeravanja sredstava u Luksemburg.