Developeri sada razvijaju botove, biznis sa aplikacijama na izdahu

Developeri sada razvijaju botove, biznis sa aplikacijama na izdahu

Tržište za mobilne aplikacije upravo doživljava svoje zrelo doba. Tekstualne usluge ili čet botovi sada preuzimaju primat, piše britanski list Economist.

Pre osam godina, Steve Jobs, tadašnji šef Apple-a je najavio online prodavnicu za mobilne aplikacije. San svakog developera je bio da za dve sedmice razvije savršenu aplikaciju koju će koristiti svaki korisnik iPhone uređaja. U međuvremenu je nastalo jedno od najbrže rastućih tržišta softvera ikada. Za samo nekoliko godina skinuto je preko 100 milijardi aplikacija, koje su developerima generisale 40 milijardi prihoda, i još puno milijardi u pretplatama.

O tome da su čet botovi sledeća velika stvar smo već pisali, a sada se očekuje da će 12 aprila na konferenciji u San Francisku, šef Facebooka Mark Zuckerberg napraviti najavu sličnu Jobsovoj. On će najverovatnije predstaviti online prodavnicu i alate za kodiranje za čet botove.

Čet botovi su servisi koji omogućavaju korisnicima da proveravaju vesti, organizuju sastanke, naručuju hranu ili rezervišu avionsku kartu jednostavnim slanjem tekstualne poruke. Najčešće ih pokreće veštačka inteligencija, ali se mogu oslanjati i na ljudske resurse (Najčešće u slučaju kada čet bot ne ume da odgovori na zahtev korisnika, radnik preuzima zadatak).

Mnogi u tehnološkoj industriji se nadaju da će Facebookov događaj označiti početak sledeće brzo-rastućeg softverskog zlatnog perioda koji će vredeti milijarde.

Da li su botovi sledeće aplikacije?

Tajming je pravi, jer je tržište softvera za pametne telefone u zenitu. Broj preuzimanja i dalje raste, ali ovo tržište očito sazreva.

U konsultantskoj agenciji Activate kažu da je san o nezavisnom developeru koji gradi biznis u prodavnici aplikacija gotov. Skoro polovinu zarade u Appleovoj prodavnici aplikacija uzima 20 najuspešnijih developera. Razvoj i promocija aplikacija sve više košta. U međuvremenu, splašnjava entuzijazam korisnika, koje počinje da iritira preuzimanje i navigacija između više aplikacija.

Koje aplikacije ne prate trend opadanja?

economist1Jedine aplikacije koje se protive trendu su one za slanje poruka. Više od 2,5 milijardi ljudi širom sveta ima barem jednu ovakvu aplikaciju, među kojima vode Facebook Messenger i WhatsApp, obe u vlasništvu Facebooka (grafik).

U Activate kažu da će za nekoliko godina ova cifra dostići 3,6 milijardi, što je oko polovina čovečanstva. Mnogi tinejdžeri danas provode mnogo više vremena na svojim pametnim telefonima šaljući poruke nego na društvenim mrežama. Prosečan korisnik WhatsApp-a provodi skoro 200 minuta nedeljno koristeći ovaj servis.

Mnogi startupovi se već bave bot biznisom

Ekonomija botova nastala je juna prošle godine, kada je ruski Telegram napravio platformu i prodavnicu botova. Ova prodavnica danas nudi hiljade različitih vrsta botova, koje možete pogledati na Storebot.me.

Mnogi startupovi su se uključili u igru. Na Chatfuel-u korisnici mogu sami da naprave svoje botove koje će posle ponuditi na Telegramu, Digit omogućava korisnicima da komuniciraju sa svojim bankovnim računima i pronađu načine da uštede novac, Pana tekstualne poruke pretvara u turističke rezervacije, MeeKan zakazuje sastanke na Slack-u (popularni servis za korporativne poruke koji trenutno vredi 4 milijardi dolara).

Foto: cdn-stf.line-apps.com

Foto: cdn-stf.line-apps.com

Mnoge firme su se specijalizovale. Assist se trudi da bude Google-ov takmac u pretrazi botova. Operator se nada da će postati Amazon u bot-komercu: Kada kupac postavi zahtev za recimo određenom vrstom sportske patike, sistem kontaktira prodavca u obližnjoj prodavnici, tražeći “eksperta” koji će primiti porudžbinu. Robin Chan, šef Operatora kaže da više kupaca privlači više prodavnica, što opet, privlači još više kupaca.

Neosvojena teritorija

Ekonomija botova zahtevaće lidere u industriji, a Microsoft i Facebook su veoma zainteresovani za tu ulogu.

Većinu pametnih telefona pokreću operativni sistemi koje kontrolišu Apple ili Google. Sa druge strane, tržište botova je neosvojena teritorija. Na poslednjoj konferenciji, Microsoft je predstavio alate koji kreiraju pametne nove servise. Facebook će najverovatnije napraviti platformu za različite vrste botova, kao i online prodavnicu. Trenutno, korisnici mogu da četuju sa nekoliko botova, uključujući Miss Piggy iz Mapetovaca.

Michael Vakulenko iz kompanije za istraživanje tržišta VisionMobile kaže da će biti dosta tražnje za botovima. Slično kao web sajtovi, botovi žive na serverima, ne na uređajima korisnika, što znači da će se lakše kreirati i update-ovati. Ovo znači da će botovi biti atraktivni biznisima koji su odustali od kreiranja sopstvenih aplikacija, kao što su restorani i prodavnice. U nekim restoranima u Kini botovi već preuzimaju porudžbine.

Foto: techcrunch.com

Foto: techcrunch.com

Niko ne garantuje da će botovi ostvariti uspeh kao aplikacije, koje su kreirale 3,3 miliona poslova u Americi i Evropi, prema podacima think-tank Instituta Progressive Policy. Za developere, botovi nisu previše atraktivni. Jednostavnije se razvijaju, što znači više konkurencije. Sa druge strane, konzumenti će biti pretrpani servisima i načinima komunikacije sa njima. A i dizajniranje kvalitetnog interfejsa može biti nezgodno.

Jedno od tržišta u kojem bi se botovi dobro snašli je medicinsko. Botovi bi se dobro snašli sa rutinskim bolestima, dok bi komplikovanije zahteve prosleđivali doktorima.

Uskoro će se pojaviti botovi za sve, kao što danas postoje aplikacije.

Izvor: Gdeinvestirati.com
Previous Oglašena prodaja imovine "Vršačkih vinograda"
Next Kakve cene nafte očekuje Goldman Sachs?

You might also like

Berza

Beogradska berza: Rast vrednosti nakon dve nedelje pada

Beogradsko tržište akcija je prošle nedelje zabeležilo rast vrednosti, premda je nivo investicione aktivnosti ostao prilično skroman.

Kompanije

U Srbiji osnovan tim za praćenja situacije oko Agrokora i rešavanje potencijalnih problema

Kompanija “Merkator S” u Srbiji, koja je deo “Agrokor koncerna”, stabilno posluje i u potpunosti i na vreme izmiruje sve obaveze prema državi i zaposlenima, izjavio je danas generalni direktor

Najvažnije vesti

Ana Brnabić: Rast BDP-a u tekućoj godini 2,5 odsto

Premijerka Srbije, Ana Brnabić, izjavila je juče za Reuters da u tekućoj godini očekuje rast BDP-a od 2,5 odsto i stopu rasta domaće ekonomije od 3 odsto u narednoj godini.