Zašto nam je potrebna razvojna banka?

Zašto nam je potrebna razvojna banka?

Srbiji je preko potrebno osnivanje razvojne banke. Razloge za ovakav potez u komentaru za Novosti objašnjava Borislav Borović iz Foruma nezavisnih ekonomista.

Kakvo je stanje danas?

U našoj zemlji od 2000. godine je finansijsko-bankarski sektor krajnje redukovan, i sastoji se od NBS i mreže isključivo komercijalnih banaka.

Ne postoje banke sa specijalizovanim poslovima podređene određenim granama (u Evropi jedino kod nas) kao što su agrarna, hipotekarna, investiciona, izvozna ili, na primer, državna razvojna banka.

To ozbiljno ugrožava funkcionisanje privrede, jer osnovni zadatak banaka je koncentracija kapitala i pomoć privredi (i građanima) uz pristojnu dobit za izvršene usluge.

Trenutno u svetu razvojnu banku imaju preko 40 zemalja (u Evropi gotovo sve zemlje), a iste poslove rade još i više od 20 regionalnih banaka i 10 fondova (izvor PKS).

Osnovni zadatak DRB podsticanje razvoja privrede Srbije preko:

  • Kreditiranja privrede,
  • Osiguranja izvoza od političkih i komercijalnih rizika izdavanjem garancija,
  • Finansiranja infrastrukturnih projekata od državnog značaja, ali i lokalnih samouprava,
  • Razvoj agrara kao strateške grane Srbije u budućem periodu.

Neophodan poseban zakon

Pre osnivanja državne razvojne banke, morao bi se doneti zakon o državnoj razvojnoj banci, pošto sadašnja legislativa i Zakon o bankama nisu uredili ovu oblast.

Foto: mojatv.rs

Foto: mojatv.rs

Taj zakon bi bliže uredio osnivanje, funkcionisanje i dalji rad DRB, sa akcentom na obezbeđenje nezavisnosti menadžmenta i uprave banke, naročito kod kreditnog odlučivanja, gde bi se eliminisala supremacija političkih nad ekonomskim kriterijumima poslovanja banke.

Poslovanje DRB ne bi bilo na čisto komercijalnim principima, a uspeh se ne bi merio isključivo ostvarenom dobiti, već dugoročnim doprinosom jačanju društvene zajednice preko projekata koje bi podržavala. Ipak, ostvareni profit bi se delom reinvestirao u povećanje kreditnog potencijala banke, a delom u proširenje broja potencijalnih korisnika kredita.

Transformacija Poštanske štedionice u DRB?

Poštanska štedionica kao banka u državnom vlasništvu sa solidnim početnim kreditnim potencijalom možda bi mogla biti pravo rešenje kao osnov formiranja DRB, transformisanjem Štedionice u DRB (opcija sa Srpskom bankom je, po mom mišljenju, pogrešna iz više razloga…) posebno u svetlu velike mreže filijala u Srbiji, jer bi se time povećala dostupnost za potrebnim kreditima preduzećima i kompanijama iz svih delova zemlje. U kasnijoj fazi bi bilo neophodno otvoriti i filijale u inostranstvu, u cilju servisiranja potreba naših izvoznika.

Prednosti razvojne banke

DRB bi davala znatno povoljnije kredite od komercijalnih (što, naravno, ne bi bio problem u situaciji zelenaških kamata komercijalnih, većinom, stranih banaka), a imala bi i druge prednosti za korisnike …

Foto: fx

Foto: fx

Od povećanja likvidnosti preduzetnika prenošenjem rizika poslovanja na banku, odnosno državu, uklanjanjem valutnog rizika (krediti bi bili isključivo u domaćoj valuti), kao i davanjem bankarskih garancija i osiguranjem poslova. Sadašnji Fond za razvoj Srbije, kao i Garancijski fond, bili bi reintegrisani u novoosnovanu DRB, jer bi ona svakako efikasnije i profesionalnije upravljala državnim sredstvima od postojećih fondova.

Kreditni i garantni potencijal ovih fondova bi takođe trebalo da budu preusmereni u DRB. Budući da to verovatno ne bi bio dovoljan kreditni potencijal, čak i uz pridruženi potencijal Poštanske štedionice, neophodno je naći i druge izvore.

Kako bi se finansiralo osnivanje razvojne banke?

Kako su kamate na svetskom finansijskom tržištu na istorijskom minimumu, potreban kapital bi se obezbedio iz kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija i kredita drugih država. Naravno i iz sredstava iz budžeta namenjenih kapitalnim investicijama ali i izdavanjem obveznica sa garancijom države.

Foto: innovatethought.com

Foto: innovatethought.com

Poseban izvor bi bio emitovanje dinara iz primarne emisije, na osnovu činjenice nedopustivo niskog nivoa monetizacije, odnosno nedostataka novčane mase. Ovakva emisija ne bi izazavala nikakve potrese ni inflaciju, jer bi bila u korelaciji sa rastom BDP, ali tako da rast novčane mase bude mnogo brži od rasta BDP sve do uspostavljanja konačnog ravnotežnog nivoa.

Podsetiću da je novčana masa koja nedostaje u Srbiji oko 13 milijardi evra u dinarima ako posmatramo uporedive ekonomije i korelaciju veličine mase i BDP, koji nigde nije ispod 50%, a kod nas je ispod 15% (5 milijardi naspram 31 milijarde, koliko iznosi BDP).

Zadatak razvojne banke bio bi i finansiranje projekata infrastrukture od nacionalnog značaja, koji ne donose direktan profit i nisu interesantni privatnom sektoru, kao što je izgradnja neprofitnih stanova u ruralnim i nerazvijenim područjima, regulacija reka i obaloutvrda itd…

Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista

Izvor: Novosti.rs
Previous Saxo analiza: Interesantne berzanske rotacije, u koju aktivu ulagati?
Next Iran: Proizvodićemo 2,25 miliona barela dnevno

You might also like

Makroekonomija

Privredni rast Australije raste 25 godina neprekidno

U kvartalu završenom u junu, Australijska privreda je za 0,5 odsto porasla, zahvaljujući usponu državne potrošnje koja je kompenzovala pad neto izvoza.

Makroekonomija

Deset najnesrećnijih zemalja sveta

Takozvani “indeks bede”, prvobitno je stvorio ekonomista Arthur Okun, kako bi američkom predsedniku Lyndonu Johnsonu predstavio izveštaj o ekonomije. Danas, ovaj indeks se primenjuje globalno, kako bi odredio stepen nezadovoljstva u

Makroekonomija

Ministarstvo finansija: Budžet Srbije na kraju 2016. u minusu 7,9 milijardi dinara zbog Petrohemije, javni dug 25 milijardi evra

Budžet Srbije na kraju 2016. godine bio je u deficitu od 7,9 milijardi dinara, posle isplate duga Petrohemije prema Naftnoj industriji Srbije od 13 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo