Po hektaru od šećerne repe i do 1000 evra

Po hektaru od šećerne repe i do 1000 evra

U Srbiji je ugovorena setva šećerne repe na oko 55.000 hektara, što je 15.000 hektara više nego prošle godine.


Generalni direktor kompanije “Sunoko” Ljubiša Radenković kaže da je do sada setva obavljena na nešto više od polovine površina i da će uspešno biti okončana u narednu nedelju dana.

“Uslovi za setvu su relativno dobri, bolji nego ranijih godina, tako da očekujemo da se narednih dana poslovi na njivama završe. Oranice imaju dovoljno vlage, po prognozama ne očekuju se mrazevi, što će omogućiti brzo nicanje i nesmetani razvoj useva”, kaže Radenković.

Uvećane površine pod šećernom repom, po njegovim rečima, značiće veću proizvodnju šećera, što znači da će biti dovoljno za podmirivanje domaćih potreba i za izvoz. Povećanju površina pod repom doprinelo je i to što što je “Sunoko” uslove ugovaranja obnarodovao još u početku prošle kampanje, ponudivši cenu od 35 evra za tonu repe.

Radenković naglašava da ta cena proizvođačima šećerne repe obezbeđuje solidnu zaradu, a da su ratari uvideli da imaju računa da je seju, imajući u vidu i niske cene žitarica. Po Radenkovićevom uveravanju, ta cena repe omogućava zaradu proizvođačima 800 do 1.000 evra po hektaru, već u zavisnosti od toga ko je kakav proizvođač.

foto: 123rf.com

foto: 123rf.com

U vlasništvu kompanije “Sunoko”, odnosno “MK grupe” Miodraga Kostića, koja je najveći proizvođač šećera u Srbiji, uz šećerane u Pećincima, Kovačici i Vrbasu, odnedavno je i AD Fabrika šećera “TE-TO” u Senti, koju je kupila od italijanske kompanije SFIR, tako da je uz “Sunoko” u srpskoj industriji šećera prisutan još grčki “Hellenic sugar” sa šećeranama u Crvenki i Žablju.

Za ovu setvu, pre nego što je došlo do promene gazde, senćanska fabrika “TE-TO” je šećernu repu na oko 12.000 hektara ugovarala pod nešto drugačijim uslovima, ponudivši osnovu cenu sa svim premijama od 4,10 dinara kilogram, a kao novinu dodatne stimulacije u slučaju postizanja većeg nivoa saharoze u repi, želeći da stimulišu proizvođače da kvalitetnijom proizvodnjom ostvare višu cenu i zaradu, piše Dnevnik.

Izvor: GdeInvestirati/Dnevnik
Previous Die Presse: Balkanu gas preko Severnog toka 2
Next Zašto je kontrolisano fleksibilni kurs dinara najmanje loša opcija

You might also like

Kompanije

Kakva nas povećanja cena očekuju u narednom periodu?

Prema prognozama evropskih stručnjaka, poskupeće brojne naminice. Sibirski minus koji je okovao Srbiju i Evropu već je obrao voće i povrće.

Banke i finansije

SAD: Banke bez plana u slučaju bankrota

U slučaju nove finansijske katastrofe, pet najvećih banaka nema kredibilne planove za bankrot.

Kompanije

BlackBerry sve dublje tone

Sve je manji broj ljubitelja BlackBerryja, jer se pokazalo se da oni ne žele Googleov mobilni operativni sistem na BB hardveru.