Zbog jednog papira ostao bez voća vrednog 150.000 evra

Zbog jednog papira ostao bez voća vrednog 150.000 evra

Kako je jedan papir doveo Veroljuba Grozdu iz sela Parte, kod Vršca, u vrzino kolo apsurda…

Kada je Veroljub Grozda, voćar iz sela Parta, kod Vršca, 2012. zasadio jabuke na parceli od 5,7 hektara, koju je njegova unuka Brankica uzela u zakup od države na dve decenije, nije ni slutio da će samo tri godine kasnije ostati bez ove investicije, vredne 150.000 evra, i to samo zbog – jednog papira.

Nedostajala mu je, kaže, saglasnost Direkcije za investiciona ulaganja, kako bi uopšte smeo da uđe u posed državnog zemljišta, što je ustanovljeno tek kada je zakasnio sa plaćanjem zakupa, pa je tada na inicijativu države došlo do raskida ugovora, pišu Večernje novosti.

Očajni Grozda objašnjava da je odmah posle javne licitacije, na kojoj je dao najveću ponudu u Srbiji od 2.000 evra za hektar na godišnjem nivou, sa Ministarstvom poljoprivrede potpisao ugovor o zakupu do 2032. godine, radi podizanja višegodišnjeg zasada.

Foto: www.poljoprivrednik.org

Foto: www.poljoprivrednik.org

“Mislio sam da je to sve što mi je potrebno od dokumentacije, pa sam odmah započeo pripremu zemlje za sadnju. Žurio sam zbog agrotehničkih rokova, kako ne bih izgubio godinu”, kaže Grozda. – Kada sam naknadno saznao za tu saglasnost, tražio sam od direkcije da mi je izda, ali nisu hteli to da urade retroaktivno. Svestan sam propusta koji sam napravio iz neznanja, ali zar zbog tog jednog papira treba da mi propadne 150.000 evra?

Da apsurd bude veći, država je lane, posle raskida ugovora sa Grozdom, istu parcelu ponovo stavila na licitaciju, ali ne kao voćnjak, već kao oranicu, što je dovelo do novog paradoksa – niti novi zakupac može da obrađuje tu parcelu, niti Grozda sme da radi u svom voćnjaku, jer se sada vodi kao uzurpator državnog zemljišta.

– Uprkos svemu, neću odustati od rada u voćnjaku, jer sam u njega uložio mnogo para i truda. Sada, kada je došlo vreme da jabuke prvi put rode i da mi vrate uloženo, mene teraju odavde. Pa, ne mogu tek tako da odem. Jedino da me neko ubije ili otera na robiju – poručuje Grozda i podseća da državi nije smetalo to što taj “jedan papir” ne postoji, kada je dao depozit od rekordnih 50.000 evra.

On smatra da se ovaj problem lako i brzo može rešiti, samo ako država ima volje.

– Neka mi daju tu saglasnost i odrede novu cenu zakupa i ja ću uredno nastaviti da plaćam svoje obaveze – dodaje Grozda.

I Slavko Ćirin, član Gradskog veća za poljoprivredu, kaže da je reč o gomili paradoksa, koje može da reši samo resorno ministarstvo, od kog su tražili pomoć.

– I mi smo se našli u “vrzinom kolu”, jer smo po zakonu, odmah po raskidu ugovora, morali da stavimo na licitaciju zemljište, koje se u katastru vodi kao oranica, a na terenu je voćnjak. Zato od ministarstva tražimo da najpre izvrši promenu kulture, kako bismo izjednačili situaciju u katastarskom operateru i na terenu, a onda ćemo videti šta dalje – objašnjava Ćirin.

Izvor: GdeInvestirati/VečernjeNovosti
Previous Evolucija pametnih telefona u opadanju
Next Beogradska berza: Ukrštanje indeksa, snažan rast Tehnogasa

You might also like

Najvažnije vesti

Povečan minimalac, doprinosi pojeftinili

Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara umesto 130 dinara iznosi 143 dinara po satu.

Društvo

U Luksemburgu prosečna plata viša od 4.000 evra

Luksemburg ima samo 600.000 stanovnika, ali sa BDP-om po stanovniku od oko 110.000 dolara, najbogatija je zemlja u EU i jedna od najbogatijih na svetu. 

Društvo

Restitucija imovine: Vlasnici ne žele obveznice

Imovina oduzeta starim vlasnicima, kako je predviđeno zakonom, delom treba da se isplati u novcu, izdavanjem državnih obveznica. Međutim, vlasnici ne žele da se restituciju u obveznicama, već povraćaj svoje imovine.