Milojko Arsić o brojnim rizicima po rast BDP-a

Milojko Arsić o brojnim rizicima po rast BDP-a

Ekonomista Milojko Arsić govori za B92 o glavnim ekonomskim pokazateljima, i brojnim rizicima za rast BDP-a.

Srpska privreda bi mogla da ostvari godišnji rast od 2 odsto BDP-a, ali su ipak brojni rizici.

Gubitaši najveći izvoznici

“Rizici za rast su naravno preduzeća gubitaši Železara Smederevo, RTB Bor, namere Fijata nisu jasne, a on ima veliki uticaj na izvoz”, kazao je Arsić predstavljajući publikaciju o makroekonomskim kretanjima Kvartalni monitor.

Prema njegovim rečima, izvoz se polako širi, Fiat je najveći izvoznik, slede Železara i RTB Bor, a javljaju se i novi. Problem je, kako kaže, što su najveći srpski izvoznici nesigurni jer im se ne znaju namere i veliki su gubitaši.

Skroman rast nije uspeh

“Rast od 2 odsto je skroman i ne bi ga trebalo predstavljati kao uspeh. Država bi trebalo da poveća investicije, prošle godine je to uradila do kraja godine, sada mora još više da bi se za koju godinu došlo do rasta od 4 ili 5 odsto”, objašnjava on.

Pozitivan rast direktnih stranih investicija

Ono što je prema njegovim rečima pozitivno je nagli rast direktnih stranih investicija u drugoj polovini prošle godine od 46 procenata, na šta nisu uticala samo međunarodna kretanja, već i faktori iz Srbije – reforme, skok na rang listi i rast rejtinga.

Nezaposlenost

Arsić je kazao da smatra da ne bi trebalo povećavati minimalnu cenu rada dok je nezaposlenost ovako velika.

“Kritikovali smo dosta tržište rada, zaposlenost povećana skromnih 0,2 odsto. Glavni problem je visoka nezaposlenost, umesto tri radi dva miliona ljudi, ako se uzme prosek zaposlenosti u EU. Ne bi bilo dobro povećati minimalnu cenu rada, dok je nezaposlenost ovako velika”, objasnio je on.

Inflacija stabilna

Arsić smatra da je inflacija dobra i stabilna, ali da je problem što je već dve godine ispod ciljanog koridora.

Oporavak kreditne aktivnosti

Rast kreditne aktivnosti pokazuje oporavak. Kamatne stope su na najnižem nivou, nisu visoke čak ni za nemačka preduzeća. “One su kod nas sada, kao što su nekada bile u razvijenim zemljama”, kaže Arsić.

Prema njegovoj proceni, potrebna su dodatna fiskalna pravila kako dodatni zakoni koji će se doneti, ne bi doveli do rasta deficita i javnog duga.

Izbori

Arsić kaže da će izbori imati nepovoljne efekte. Prvo će uticati na povlačenje portfolio investicija i usporavanje direktnih stranih investicija, zatim će dovesti do usporavanja nepopularnih reformi kao što je restrukturiranje preduzeća i napokon usporiće se usvajanje važnih zakona. Međutim, kako kaže Arsić, nepovoljan efekat ne mora biti koban, jer već u drugoj polovini 2016. i u 2017. moze da se nadoknadi.

Izvor: B92.net
Previous Tigar Tyres otvorio savremeni pogon, posao za još 500 radnika
Next Digitalno oglašavanje: Gde će odlaziti novac u narednih pet godina

You might also like

Makroekonomija

EU i Japan sklapaju sporazum o slobodnoj trgovini

Evropska unija i Japan obavezali su se da će sklopiti sporazum o slobodnoj trgovini što je pre moguće.

Makroekonomija

Od januara do oktobra izvoz Srbije povećan za 10 odsto

Srbija je od januara do kraja oktobra 2016. izvezla robu u vrednosti 11,07 milijardi evra, za 10,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine, a uvezla za 14,24 milijarde

Najvažnije vesti

Produktna berza: Svi ugovori zaključeni uz klauzulu gratis lagera, promet 20 puta manji nego na početku žetve

Ukupni promet robe na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove je nedelje bio za osam puta manji u odnosu na prethodnu sedmicu, a skoro 20 manji nego na početku sezone