SAD naseljavaju iranske mudžahedine u Albaniju

SAD naseljavaju iranske mudžahedine u Albaniju

Nekad su “Narodni mudžahedini” pomogli u svrgavanju šaha u Iranu, danas im je život ugrožen čak i u susednom Iraku. Uz pomoć SAD-a, utočište su pronašli u Albaniji – ali i Tirana nerado govori o tome koliko ih ima, piše Deutsche Welle

Mudžahedini iranskog naroda su grupa koja je sedamdesetih godina sa Ajatolahom Homeinijem svrgla iranskog šaha, ali se posle sukobila sa njim i prekinula saradnju. „U to vreme su Mudžahedini bili odgovorni za napade i politička ubistva“, objašnjava stručnjak za Iran Ali Sadrzadeh u razgovoru za DW. Na kraju su završili u podzemlju, pa u egzilu.

Tokom osamdesetih godina, našli su utočište baš kod krvnog neprijatelja Irana – Sadama Huseina.

O tome nerado govore službene osobe, ali stručnjaci se slažu da su iranski Mudžahedini kasnije pomagali SAD pri operacijama u Iraku, na Bliskom istoku i u borbi protiv terorizma. Sadrzadeh je siguran da je upravo ova organizacija pomogla Amerikancima u otkrivanju iranskog atomskog programa. Nakon okupacije Iraka 2003., američka vojska je razoružala MEK (Mujsheddin e Khalqs) i smestila u bazu Ashraf odnoseći se prema njima kao prema ratnim zarobljenicima, u skladu sa odredbama Ženevske konvencije. Godine 2012. je američka vlada konačno i službeno skinula ovu skupinu Narodnih mudžahedina sa popisa međunarodnih terorističkih organizacija.

Njihov život u današnjem Iraku više nije bio siguran, a postao je i politički problem za lokalnu, takođe šitsku upravu u tom delu Iraka, te su SAD počele tražiti novo utočište za narodne mudžahedine.

UNHCR je ponudio da im utočište pronađe u više zemalja, ali ova iranska skupina u egzilu je to odbila: hteli su ostati zajedno i u izgnanstvu.

Tako je počela teška potraga. Za neku zapadnu zemlju koja neguje koliko-toliko dobre odnose s Iranom poput Nemačke, Francuske ili Velike Britanije, nije dolazilo u obzir da onda na taj način optereti odnose s Teheranom. Zato su se Amerikanci obratili Rumuniji, ali i Bukurešt je odbio.

Na kraju je Albanija pristala da prihvati narodne mudžahedine, zemlja koja se i inače pokazala kao najverniji partner SAD u regiji. Godine 2013. je o tome potpisan i službeni sporazum i prema evidencijama organizacije za izbeglice UNHCR je od onda u Albaniju smješteno 829 pripadnika organizacije Narodnih mudžahedina.

Ali njihov boravak u Albaniji opet više nije toliko siguran, pre svega jer je to tek manji deo narodnih mudžahedina koje treba smestiti. Koliko ih je tačno – to niko ne želi reći, a američki mediji spominju da se još oko 3000 mudžahedina sprema u Albaniju uz američku pomoć.

Mogući dolazak novih Mudžahedina je doveo u nevolju novu vladu socijaliste Edija Rame. Ona pokušava da smanji značaj događaja i zato se u javnosti ne pominju nikakve brojke.

Ministar unutrašnjih poslova Sajmir Tahiri nedavno je (10.3.2016.) pokušao da umiri parlament: „Sadašnja vlada nije donela odluku da se primi 3.000 mudžahedina.“ On je podsetio da je sporazum o tome potpisala prethodna vlada.

UNHCR već dve godine podržava proces naseljavanja narodnih Mudžahedina u Albaniji, gde ti ljudi vode miran život, napisala je ova organizacija UN u pismu upućenom DW.

Ta grupa je interno napravila politički zaokret i shvatila da je prošlo vreme političkih atentata i terora, dodaje Ali Sadrzadeh: MEK sada želi da vodi nenasilnu političku borbu.

Izvor:Deutsche Welle
Previous Koji je najbolji odgovor na pitanje "Prodaj mi ovu olovku"?
Next Rekordna dobit Tehnogasa od 1,8 milijardi dinara

You might also like

Geopolitika

Parlamentarna skupština NATO pozvala zemlje članice da se suprotstave Rusiji

Parlamentarna skupština NATO, koja danas završava trodnevno prolećno zasedanje u Tirani, zatražila je od zemalja članica da se suprotstave vojnoj odlučnosti Rusije i da bolje podele teret zajedničke odbrane.

Geopolitika

Rusija poriče da je narušila vazdušni prostor Bugarske

Rusija je u ponedeljak odbacila tvrdnje Sofije da je ruski avion narušio vazdušni prostor Bugarske.

Geopolitika

Irak: Zaustavljena ofanziva na Mosul, svi zaziru od ulaska u sunitski grad

Ofanziva za oslobađanje Mosula, trećeg po veličini grada u Iraku koji je pod kontrolom Islamske države zaustavljena je jer niko ne želi ući u grad u kojem i šiite i Kurde doživljavaju kao neprijatelje, piše