Dim iz elektrana poguban po zdravlje: Najštetniji TENT i Kostolac

Dim iz elektrana poguban po zdravlje: Najštetniji TENT i Kostolac

Dim iz termoelektrana doprinosi zagađenju vazduha koje se povezuje sa nizom hroničnih bolesti zbog štetnosti sagorevanja uglja, navodi se u najnovijoj studiji. Najviše štete po zdravlje u Srbiji stvaraju TENT i Kostolac.

EU treba da podrži zemlje Balkana u nastojanju da u proizvodnji energije napuste ugalj i time poboljšaju zdravstvene uslove i otklone loše posledice klimatskih promena zbog zagađenja, navodi se u studiji koju je danas u Briselu i Sarajevu objavila neprofitna organizacija Savez za zdravlje i prirodnu sredinu (HEAL).

U studiji HEAL, koji okuplja više od 70 organizacija u Evropi, navodi se da se na Balkanu nalazi sedam od deset elektrana na ugalj koje u Evropi najviše zagađuju prirodnu sredinu.

“Izduvni gasovi tih elektrana utiču na zagađenje vazduha, što je ozbiljna opasnost po zdravlje u tim zemljama, a izaziva nepotrebno visok stepen preranih smrti, hronične plućne bolesti, srčane tegobe i astmu”, tvrdi se u studiji “Neplaćeni račun za zdravlje”.

HEAL navodi da je balkanski region “u proizvodnji električne energije teško zavisan od uglja i lignita – vrste uglja koja najviše zagađuje prirodnu sredinu”.

“Izvori zagađivanja u zemljama Zapadnog Balkana su dva i po puta iznad dozvoljenih bezbednosnih granica koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO)”, dodaje se u studiji i kaže da su zagađivači ugalj, transport i domaćinstva.

U studiji, koja je obuhvatila BiH, Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo, navodi se da “podaci SZO pokazuju da ekonomska šteta od preranog umiranja zbog zagađenja vazduha u Srbiji predstavlja 33,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u Nemačkoj 4,5 odsto”.

Britanija do 2025. planira da ugasi sve svoje elektrane na ugalj koje nisu osavremene čistom tehnologijom. U budućnosti britanci planiraju da koriste gas i nuklearnu energiju. U elektranama na ugalj se prošle godine proizvodilo 30 odsto struje u Britaniji, u elektranama na gas 31 odsto, a u nuklearnim 18 odsto, pokazuju zvanični podaci u Londonu.

Mit je da je ugalj najjeftiniji

“Naš izveštaj prikazuje veliku štetu za zdravlje zbog korišćenja uglja u proizvodnji energije na Zapadnom Balkanu i razotkriva mit da je ugalj najjeftinija energetska sirovina”, saopštila je povodom objavljivanja studije zamenica direktora HEAL Anne Stauffer.

Ona je naglasila da zato Evropska unija mora podstaći promenu proizvodnje energije koja će ubuduće daleko više voditi računa o posledicama po zdravlje ljudi i biti preusmerena na obnovljive izvore i štednju energije, uključujući programe priprema zemalja regiona za ulazak u članstvo EU.

Foto: Berislav Vekić, glaszapadnesrbije.rs

Foto: Berislav Vekić, glaszapadnesrbije.rs

HEAL navodi i mišljenje srpskog državnog sekretara za zdravstvo Berislava Vekića da bi “smanjivanje izvora zagađivanja vazduha dovelo do vrlo velikih koristi za zdravlje, a o mogućnostima za bitno poboljšanje zdravlja stanovništva se mora voditi računa u razvoju energetske politike”.

Prema studiji, elektrane na ugalj koje su najveći zagađivači prirodne sredine u Evropi su Ugljevik u Bosni koja u vazduh godišnje izbacuje 154 hiljade tona sumpordioksida, Nikola Tesla u Srbiji (TENT) sa 93 hiljade tona, Kostolac 89 hiljade tona, Amintaio u Grčkoj 85 hiljade tona, Kakanj u BiH 73.000 tona, Bitola Makedonija 67.000 tona, Belhatov u Poljskoj 61.000 tona, Marica iztok 2 u Bugarskoj 54.000 tona, Kostolac A u Srbiji 51.000 tona i Tuzla u Bih 51.000 tona.

Izvor: Beta, Euractiv.rs
Previous Podravka isplaćuje dividendu nakon deset godina
Next Informacije o brzo rastućim online projektima - I deo

You might also like

Karijera

Ova država će vam platiti ako biciklom dođete na posao

Holandja je zemlja sa 17 miliona stanovnika i 22 miliona bicikala, a i dalje se trude da smanje zagađenost zbog saobraćaja.

Društvo

Niži standard, hrana iz Mađarske

Zbog niskog standarda i pada kupovne moći, promet u trgovinskim lancima u Srbiji opada, a raste promet na crnom tržištu.

Društvo

U naredne tri godine Srbija ulaže 200 milijardi dinara u infrastukturu, vozni park…

U naredne tri godine Srbija će u velike državne projekte uložiti blizu 200 milijardi dinara, čime će početi izgradnju pruge Beograd – Budimpešta, biće nabavljeni novi vozovi, a milijarde će biti uložene