Vladimir Gligorov: Nužda diktira šta će se činiti pre, zbog čega su svi nezadovoljni svima

Vladimir Gligorov: Nužda diktira šta će se činiti pre, zbog čega su svi nezadovoljni svima

Nadležnosti međunarodnih finansijskih ustanova nisu beznačajne, ali su ipak sredstva država članica, piše u komentaru za Novi Magazin ekonomista i politikolog Vladimir Gligorov.

Mnogi kritikuje Međunarodni monetarni fond (MMF) što vodi više računa o makroekonomskoj stabilnosti nego o zaposlenosti, o tome da se dugovi namiruju a ne i da se povećava blagostanje i smanjuje nejednakost.

Štaviše, ovo drugo se žrtvuje da bi se postiglo ovo prvo. MMF tvrdi da je makroekonomska stabilnost, koja podrazumeva i finansijsku, preduslov privrednog rasta i svega ostaloga što se smatra politički ili socijalno poželjnim. Zašto?

Jednostavan odgovor jeste da mu je to mandat. Često se čuje kako njih, MMF, nije briga što ljudi nemaju posla ili su penzije male ili je zdravstveno osiguranje neadekvatno. Samo ih zanima da li se vraćaju dugovi. To nije sasvim tačno, jer vraćanje dugova zavisi od privrednog napretka i socijalne saradnje. Ali jeste tačno da je njihov primarni zadatak da vode računa o stabilnosti, što podrazumeva da se finansijske obaveze ispunjavaju. I zapravo, jedan od razloga što se pristupilo osnivanju ove međunarodne ustanove jeste bila potreba da se poboljša finansijska likvidnost u svetskoj privredi i da postoji mehanizam kojim se rešava pitanje nesolventnosti država članica.

Razvoj, a to će reći i doprinos zaposlenosti, u nadležnosti je Svetske banke.

Pretpostavka je da će manje razvijene zemlje imati manje mogućnosti da finansiraju potrebna ulaganja, posebno ona gde su početni troškovi veliki, iz sopstvene štednje, a da će pristup komercijalnim kreditima i stranim ulaganjima biti ograničen, pa je potrebna razvojna banka, kojoj zarada neće biti u prvom planu. No, i Svetska banka polazi od pretpostavke da je za razvoj potrebna stabilnost, dugoročna isto toliko koliko i ona koju obezbeđuje uredno vođenje makroekonomskih knjiga, za šta je pre svega MMF zadužen.

To je, ukratko rečeno, okvir u kojem deluju međunarodne finansijske ustanove. Njihove nadležnosti nisu beznačajne, ali one su ipak sredstva država članica. Uz to, to su finansijske ustanove, što znači da moraju da vode računa da ne posluju sa gubicima ili bar da ti gubici mogu da se opravdaju pred poreskim obveznicima na čiji će teret pasti, ako ih ipak bude. Usled toga se obaveze prema ovim ustanovama ne otpisuju, osim sasvim izuzetno. Tako da, opet, kada se kaže da ih samo povraćaj novca zanima, to je u skladu sa njihovim mandatom, za koji su nadležne zemlje članice.

Bez obzira na ovakav okvir nadležnosti i obaveza, svejedno se politički makroekonomska nestabilnost može isplatiti, kao što se mogu donositi odluke o ulaganjima koja imaju veću političku od razvojne koristi. I zaista, ne bi se moglo reći da su MMF i Svetska banka bili naročito uspešni kako u obezbeđivanju stabilnosti tako i u podsticanju razvoja. Da bi ove ustanove zaista bile korisne, potrebno je da zemlje koje koriste njihove usluge zaista imaju za cilj očuvanje makroekonomske stabilnosti i podsticanje privrednog i društvenog razvoja. A to ne mora da bude slučaj.

Usled toga, MMF se češće suočava sa potrebom da pomaže kada je privreda u krizi, dok Svetska banka ne može uvek da se pohvali ulaganjima u projekte koji su zaista obezbedili održivi razvoj, visoku zaposlenost i smanjenje siromaštva. Tako da se postavlja pitanje prioriteta – šta učiniti da do makroekonomske nestabilnosti ne dolazi i da se obezbede najbolji razvojni rezultati?

Strukturne reforme su najopštiji odgovor. Potrebno je da se promene uslovi u kojima se odvija privredni život kako bi se izbegle mere privredne politike koje mogu da dovedu do makroekonomske nestabilnosti. Takođe, potrebne su institucionalne reforme kako bi se obezbedila efikasna ulaganja, kako kada je reč o izboru projekata, tako i kod upravljanja njima, gde se pre svega misli na otklanjanje korupcije.

I sada tu nastaje problem. Šta raditi pre u zemlji koja se suočava sa nestabilnošću, recimo sa neodrživim rastom stranog ili javnog duga, i gde se ne ulaže dovoljno, jer su pravne i političke ustanove korumpirane? Da li je bolje podržati strukturne reforme kojima bi se mogli stvoriti uslovi trajnije stabilnosti ili se usredsrediti na održive spoljne i unutrašnje finansijske bilanse? Isto tako, da li najpre uložiti u, recimo, izgradnju puteva i železnica, ili usloviti kredite smanjenjem ili uklanjanjem korupcije?

Po prirodi mandata međunarodnih finansijskih ustanova, trebalo bi da MMF daje prioritet makroekonomskoj stabilnosti, a tek potom strukturnim reformama, a Svetska banka ulaganjima, a tek potom institucionalnim reformama. Usled čega su i rezultati takvi da gotovo niko nije zadovoljan njima. Krize se periodično ponavljaju, a ulaganja omogućena razvojnom bankom su neefikasna, kada nisu sasvim promašena. Zašto?

Zato što je na zemljama i njihovim vladama da prioritet stave na strukturne reforme i na institucionalni razvoj. Onda bi MMF bio od koristi kod trenutnih problema sa likvidnošću, otprilike kao da je neka vrsta svetske centralne banke, a Svetska banka bi obezbeđivala potrebna ulaganja u siromašnim zemljama gde nedostaje potrebna štednja. Stvari ne stoje tako, pa nužda diktira šta će se činiti pre, zbog čega su svi nezadovoljni svima.

Vladimir Gligorov

Izvor: Novimagazin.rs
Previous Mediji: Ukrajina prodala Hrvatskoj lažne "migove"
Next Turska: Moguća šteta u turizmu do 12 milijardi dolara

You might also like

Makroekonomija

ECB će pomoći u podizanju hronično niske inflacije u evrozoni

Evropska centralna banka je spremna da iskoristi sve raspoložive instrumente u okviru svog mandata kako bi pomogla podizanju hronično niske inflacije u evrozoni, izjavio je danas predsednik te institucije Mario

Najvažnije vesti

Goldman Sachs: U roku od godinu dana Britanija upada u recesiju

Britanija će verovatno upasti u recesiju u roku od godinu dana, nakon prošlonedeljne odluke o izlasku iz Evropske unije, a usporiće i rast svetske ekonomije, poručuju analitičari Goldman Sachsa.

Najvažnije vesti

Nikola Dragašević: Postoje tri ključna faktora zbog kojih je dinar ojačao

Uzroci jačanja dinara prema evru su bolja makroekonomska situacija u Srbiji, veći priliv stranih direktnih investicija, bolji spoljnotrgovinski rezultati, odnosno manji deficit tekućeg računa i veći izvoz, kaže direktor sektora