Prokopijević: Zašto bismo plaćali nekoga da radi ako ne zna da radi?

Prokopijević: Zašto bismo plaćali nekoga da radi ako ne zna da radi?

O zdravoj konkurenciji i lošem uticaju državnog finansiranja dela privrede piše u komentaru za Politiku profesor ekonomije Miroslav Prokopijević.

Oko poželjnosti konkurencije nema dileme. Sa većom konkurencijom se osetno povećava kvalitet, a cene padaju, dok potrošači uživaju slobodu izbora.

Problem sa konkurencijom nastaje kada se otvore granice

“Ko nema dovoljno konkurencije u zemlji, a to više može biti slučaj malih zemalja, neka otvori granice, pa će je dobiti spolja.”

Prokopijević objašnjava da otvaranjem granica nastaje problem, jer na taj način dobar deo naše privrede propada jer je “nekonkurentan, loš i može da radi samo uz visoke zaštitne carine i pomoć države”.

Ovakav sistem može da radi samo ako potrošače nateramo da putem carine i poreza plaćaju mnogo više cene za loše domaće proizvode u odnosu na uvozne, kao što je bilo u prošlosti. Drugi način je da poreske obveznike dodatno oporezujemo, da bismo imali sredstva za državnu pomoć privredi.

Da taj model valja svi bi ga koristili. A ne koriste ga, jer ogroman deo svetske privrede radi bez državne zaštite i pomoći, ako se izuzme neka niska carina, obično od tri do šest odsto, kaže Prokopijević.

Zašto je naša privreda nekonkurentna?

Pojedinac u firmi ne bi imao motiv da ozbiljno radi i inovira proizvodni proces.

On dodaje da je dobar deo srpske privrede loš i nekonkurentan jer smo razvijali socijalizam i negovali model zatvorene privrede.

Dok smo negovali socijalizam i model zatvorene trgovačke države, drugi u svetu su pravili proizvode. Zato, objašnjava on, sada s njima u trci slabo izlazimo na kraj, sem retkih industrija softvera, na primer. I nikada nećemo naučiti da trčimo, ako se ne budemo otvarali konkurenciji.

Profesor Prokopijević kaže da Srbija pomaže svoju privredu mnogo više nego mnoge druge zemlje.

Foto: proizvodnja

Foto: proizvodnja

“Zemlje EU 28 u proseku odvajaju pola procenta njihovih BDP-a za državnu pomoć privredi, i oko 0,4 odsto poljoprivredi, a Srbija oko tri odsto privredi i skoro jedan procenat poljoprivredi, dakle šest, odnosno dva puta više od njih.”

On dodaje da bi stanje u privredi bilo još lošije ako bi primala više pomoći.

“Pojedinac u firmi ne bi imao motiv da ozbiljno radi i inovira proizvodni proces ako će pored toga što uzme na tržištu dobiti i obilnu pomoć države. Ta tri procenta su novac svih nas i pitam se što bismo plaćali nekoga da radi ko ne zna da radi. I kome će trebati sve veća pomoć i zaštita da bi opstao?”

Izvor: Politika.rs
Previous Sirijska opozicija "nije protiv" direktnih pregovora sa vladom u Damasku
Next Paul Conibear: Rudnik bakra u Timoku za par godina

You might also like

Makroekonomija

Spoljnotrgovinska razmena: Srbija rast 5%, Vojvodina pad 11,1%

Spoljnotrgovinska razmena Srbije ostvarila je rast od 5 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je Vojvodina u istom periodu ostvarila pad od 11,1 odsto.

Najvažnije vesti

Beogradska berza: Halkbank najprometniji, blagi rast Belexa u avgustu

Domaće tržište akcija nastavilo je lagani uzlazni trend tokom avgusta, dok je ukupan promet iznosio 5,3 milijarde RSD (44,4 miliona EUR).

Najvažnije vesti

Akcize pune budžet: 160 milijardi dinara više nego 2011. godine

Samo zahvaljujući akcizama, najviše na gorivo i duvan, u državni budžet će se ove godine sliti više od 271 milijarde dinara, za 17 milijardi više nego prošle godine, a čak