Christopher Dembik: Šest ključnih izazova srpske ekonomije

Christopher Dembik: Šest ključnih izazova srpske ekonomije

Malo je verovatno da će izbori dovesti do usporavanja reformi na srednji rok u Srbiji.

 

 

Foto:www.tbmagazine.net

Foto:www.tbmagazine.net

 Srpska ekonomija se suočava sa šest ključnih izazova u godini pred nama. To su: krhke javne finansije, neefikasan javni sektor, nizak nivo privlačnosti inostranim investitorima, značajan nedostatak saobraćajne infrastrukture koji izoluje zemlju u okviru Evrope i veoma visok nivo loših dugovanja koji ima negativan uticaj na profitabilnost bankarskog sektora, navodi u komentaru ekonomista Saxo Bank, Christopher Dembik povodom analize ekonomskih prilika u Srbiji.  

 

Ove izazove neće biti lako prevazići a oni zahtevaju konstantnu posvećenost kreatora politike reformi zemlje. Smanjenje značaja javnog sektora u ekonomiji može da potraje od pet do deset godina. Zbog toga građani Srbije mora da budu strpljivi. Vrlo je verovatno da će sa konsolidovanom većinom, buduća vlada imati dovoljno političkog uticaja da sprovede reforme, veruje on.

 

Srbija je odlično uspela da održi dobre odnose sa svim važnim globalnim igračima

 

Kada je reč o spoljnim odnosima, Srbija se oslanja na političke veze sa EU, Rusijom i Kinom. Po Dembikovom mišljenju Srbi su veoma razumni kada je reč o EU.

 

Foto:www.eu-academia.org

Foto:www.eu-academia.org

“Oni EU više ne smatraju za mesto prosperiteta. Trom rast Evrope ohladio je i najveće entuzijaste po pitanju pristupanja Srbije u EU. Ipak zemlja nema bolju alternativu”, objašnjava Dembik.

Isto tako, nastavlja on, ključno je istaći da približavanje EU ne može biti na štetu dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom koji postoje već dugo vremena. Ove dve zemlje pružaju veliku finansijsku pomoć putem kredita i direktnih investicija, koje su od presudnog značaja za ekonomski rast. To pomaže u poboljšanju saobraćajne infrastrukture koja predstavlja neophodan korak u osiguravanju pristupa Srbije glavnim svetskim tržištima. Uprkos hlađenju odnosa između Moskve i Zapada, Srbija je u velikoj meri uspela da održava dobre odnose sa svim važnim globalnim akterima u poslednjih nekoliko godina.

 

Ne postoji nijedan razlog da se situacija drastično promeni u narednim godinama. I na kraju, možda ne najmanje važno, jer se ulazak u EU ne planira najmanje do 2020. godine, malo je verovatno da će ovaj težak proces predstavljati pitanje u odnosima između Rusije i Srbije na kratak rok.

 

Srbija na pravom putu, ali ne zaboravite dve crne tačke srpske ekonomije

 

Dembik se takođe izbliza osvrnuo na političku situaciju u zemlji u odnosu na nastavak reformi dok se u Srbiji spremaju novi izbori.

“Malo je verovatno da će izbori dovesti do usporavanja reformi na srednji rok u Srbiji. Vlada je svesna da nema drugog izbora nego da nastavi sa unapređivanjem ekonomskog sistema bržim tempom. Drastičan program fiskalne konsolidacije koji se sprovodi od kraja 2013. počeo je da daje rezultate. Smanjenje deficita je bilo veoma ohrabrujuće tokom 2015. Međutim, mere u 2016. mogu biti ograničene zbog održavanja izbora”,  rekao je on.

 

Foto:www.c1.staticflickr.com

Foto:www.c1.staticflickr.com

U takvim okolnostima, zemlja bi mogla biti blizu primarnog salda u 2017. umesto 2016. kao što je prvobitno očekivano. Problem predstavlja i to što iznos javnog duga ostaje značajan, ali nije na rizičnom nivou. Stopa zaduživanja zemlje i nije tako visoka, što dokazuje da investitori veruju odlukama vlade. Srbija je definitivno na pravom putu, ističe Dembik.

 

Kada je reč o stranim ulaganjima, pre nekoliko godina, zemlja je bila u opasnoj situaciji, ali stvari su se promenile brzo i situacija se ubrzano poboljšava. Dembik je podvukao činjenicu da je prilikom poslednjeg Doing Business rangiranja Svetske banke Srbija napredovala sa 68. do 59. mesta.

 

Foto:www.gradjevinarstvo.rs

Foto:www.gradjevinarstvo.rs

“Posebno je došlo do napretka u izdavanju građevinskih dozvola i plaćanju taksi i poreza. Međutim, potrebno je i dalje nastaviti napore kako bi se olakšala pristupačnost kreditima i prenos vlasništva. Ovo su dve crne tačke srpske ekonomije”, rekao je Dembik.

 

Po njegovom mišljenju ulazak zemlje u EU će svakako dovesti do masovnijeg priliva stranog kapitala, ali do tada hitno treba razvijati saobraćajnu infrastrukturu. Srbija je mala zemlja koja mora da bude bolje integrisana po pitanju ekonomskog razvoja Balkana, što zahteva kvalitetnu infrastrukturu koja povezuje zemlju sa važnim urbanim i komercijalnim mestima u regionu.

 

Ekonomska tranzicija nikada nije lak proces

 

Kada je reč o političkim aspektima vanrednih izbora koji će se održati u Srbiji u aprilu, Dembik smatra da će izbori sigurno dovesti do konsolidacije vlasti za premijera Aleksandra Vučića.

 

Foto:www.1.bp.blogspot.com

Foto:www.1.bp.blogspot.com

“Zvanično, svrha raspisivanja izbora je dobijanje snažne podrške naroda za sprovođenje neophodnih reformi za zemlju, ali u stvari premijer pre svega jasno nastoji da učvrsti vlast. Bez obzira na stvarne razloge koji ga motivišu, male su šanse da ovi novi izbori potkopaju reforme koje je Srbija započela tokom protekle dve godine,” objašnjava ekonomista Saxo banke.

 

Premijer bi učinio dobar potez ako bi preduzeo radikalnije reforme ukoliko pobedi na izborima. U suprotnom nema svrhe da građani glasaju i podrže ga, kaže on.

 

“Logično je da postoji značajno narodno nezadovoljstvo tokom procesa ekonomske tranzicije. Ovo nikada nije lak proces. Pre svega, to je često bolan proces za najugroženije. Sasvim se lako može razumeti razočaranje dela stanovništva koje nadalo da će se brže videti ekonomske i socijalne prednosti reformi. Vlada mora da govori istinu o procesu reformi i njihovim posledicama. Mnoge zemlje se muče sa reformama jer je javna politika loše objašnjena. Nadam se da Srbija neće napraviti takvu grešku,” zaključio je Dembik.

 

Izvor: Gdeinvestirati

 

Previous Devizne rezerve Srbije u februaru smanjene na 9,85 milijardi evra
Next Produktna berza: Najveći nedeljni promet u poslednjih šest meseci

You might also like

Kompanije

Beohemija prodata za 2,5 milijarde dinara

Privredni sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se obustavlja postupak stečaja nad stečajnim dužnikom Beohemija – Inhem u stečaju, otvoren rešenjem ovog suda maja prošle godine.

Kompanije

Konsolidovani gubitak Tigra smanjen na 505 miliona dinara

Pirotski holding Tigar objavio je da je minus na konsolidovanom nivou prošle godine iznosio 505,3 miliona dinara, što je smanjenje negativnog rezultata od 64,1 odsto.

Makroekonomija

Rast američke privrede u drugom kvartalu slabiji od očekivanog

Američka privreda rasla je u drugom kvartalu 2016. sporijim tempom nego se očekivalo, pokazao je izveštaj Sekretarijata za trgovinu.