U Srbiji ne bi mogao da realizuje ni jednu od svojih ideja

Miodrag Mićić, profesor na više univerziteta u Americi se bavi naukom koju voli i ima dovoljno vremena za sve svoje hobije.

"Ne mislim da sam bogat, novac je za mene samo sredstvo da ispunim svoje želje, a posedujem kuću, jahtu, avion pajper čiroki, dobra kola", kaže on.

Ovako o svom "razvojnom putu", od jednog od najboljih studenata Fakultata fizičke hemije u Beogradu, do potpredsednika za istraživanja i razvoj u MP Biomedicals u Kaliforniji i gostujućeg profesora na više univerziteta u SAD, govori profesor dr Miodrag Mićić.

"Ovde ne bih mogao da ostvarim nijednu od svojih ideja"

Detaljno, čak i laicima razumljivo, priča o sistemima za složenu pripremu uzoraka za analize u molekularnoj biologiji, o svom izumu - instrumentu "fast prep", koji služi za superbrzu ekstrakciju nukleinskih kiselina... U kratkim pauzama pije koka-kolu i objašnjava zašto se ne bi vratio u Srbiju:

"Ovde ne bih mogao da ostvarim nijednu od svojih ideja. Hoću da pomognem, ali to mogu više sa mesta na kojima se trenutno nalazim. U Srbiji ima naučnika čije je znanje ravno onima sa najprestižnijih univerziteta u SAD, Japanu ili zapadnoj Evropi, ali, ovde se, čak i za zemlju u tranziciji, nedopustivo malo ulaže u nauku. I to malo se razvodni, jer, čini mi se da u Srbiji svako 'ima projekat', i kada se to malo novca podeli na sve, istraživač dobije taman toliko da kupi toner za štampač."

Profesor  je, čini se, dobro upućen u ovdašnje naučne (ne)prilike. Godinama sarađuje, kako kaže, sa pet odsto najboljih naučnika iz Srbije.

"Srbiji fale pravi projekti. Imamo dovoljno ljudi koji mogu da ih 'iznesu', ali, nažalost, ili nema dovoljno dobrih ideja ili se one izgube u moru projektnih koještarija - uveren je profesor Mićić. - Krajem 90-ih godina, dok smo još bili Jugoslavija, ovde se radilo na završnom projektu NA1 nadzvučnog aviona ili na proizvodnji karbonskih vlakana, projektu koji nije zaživeo, a sad je unosan biznis u svetu. Sad bi trebalo finansirati projekte vezane za malu privredu, a jedino što država treba da uradi jeste da prepiše recept od Singapura, koji je od malezijske džungle za manje od pola veka izrastao u visokotehnološku silu."

Mladi profesor, koji je još u detinjstvu važio za čudo od deteta, sarađuje sa kolegama iz Srbije: sa profesorom Ksenijom Radotić objavio je više stručnih radova u najprestižnijim časopisima, sa akademikom Miodragom Rakićem razvija koncept za nove dijagnostičke metode Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, i nove biomarkere. Ali, plaši se da će u Srbiji biti sve manje naučnog podmlatka.

"Svako dete želi da bude pilot ili kosmonaut i decu treba podsticati da maštaju, da budu kreativna", kaže nam profesor Mićić.