Medicina: Uništavanje tumora sajber nožem

Pacijenti kod kojih nije moguće uraditi klasičnu hiruršku operaciju odlaze na intervenciju u istanbulsku bolnicu o trošku RFZO-a

Istanbul – Tačno u 11 sati, 10. jula, Vencislav Ivanovski (47), meteorolog iz Beograda, ušao je u salu za intervencije istanbulske bolnice „Adžibadem”. Taj dan će celog života pamtiti jer je zbog benignog tumora u glavi, koji se nalazio između očiju, došao na intervenciju sajber nožem, specijalnim uređajem koji omogućava da se bezbolnim tretmanima radijacijom uništi tumor na mestukoje nije pristupačno za operaciju. Pravilo je takvo da pacijent legne na specifični krevet, zatim mu lekar stavi posebno napravljenu masku na lice, kako bi se fiksirala glava za zračenje, a zatim se uz pomoć aparata, koji se smatra pravim tehnološkim čudom, „uništava” tumor.

Pre toga medicinari su uradili još jedan snimak skenerom i napravili plan kako će rešiti zdravstveni problem našeg pacijenta. Ceo proces stručnjaci prate preko monitora u susednoj sobi. Posle svega 33 minuta aparat je završio svoj posao, a Ivanovski je odmah pohitao ka kafiću da popije piće i da se javi porodici da je intervencija prošla. Kako je objasnio za „Politiku”, dok je intervencija bila u toku, čuo je zvuk kamera koje su menjale položaj i tražile najbolju poziciju. Povremeno je osećao toplotu, u ustima je imao osećaj kao da ima nešto metalno i kiselkasto, a u očima su mu se boje menjale boje.

– Imao sam zdravstvenih problema, mislio sam najpre da nešto nije u redu s vratomili da je u pitanju loša cirkulacija, a tu su bile i čudne glavobolje. Verovatno bih imao još veće probleme. Nisam se obraćao Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, nego sam se sam raspitao gde mogu da dođem, a zahvalan sam bolnici koja je besplatno obavila intervenciju – dodao je Ivanovski, pohitavši da iskoristi boravak u Turskoj kako bi obišao znamenitosti Istanbula, jer se već sutradan vratio u Beograd.

Iako ovaj pacijent nije spadao u kategoriju najtežih slučajeva, njegov tumor vremenom je mogao da se širi ka mozgu, očima i nosnim šupljinama, pa je sajber nož bio pravo rešenje.

Da li je tumor prestao da raste, da li se smanjio ili je potpuno nestao, znaće se kada se za šest meseci obavi snimak magnetnom rezonancom. Onda slede kontrole jednom godišnje. Da je ovde bilo reči o veoma retkom tumoruna prednjem delu lobanje i da u bolnici nisu imali nijedan takav slučaj, potvrdio nam je i asistent dr Predrag Perić, neurohirurg Vojnomedicinske akademije, koji je bio u pratnji ovog pacijenta. Planirano je da, ako sve bude kao treba, objave taj slučaj u nekom od naučnih časopisa.

Metoda je komforna za pacijenta, nema skalpela i mogućnosti da dođe do sepse. Ali, treba imati na umu da ona nije svemoćna kod svih oboljenja i da je najbolja kod teško dostupnih mesta za hirurgiju – naglasio je dr Perić.
To potvrđuje i prof. dr Enis Ozijar, onkološki radiolog, koji kaže da se ova intervencija koristi i kod tumora na plućima, jetri, prostati, pankreasu, kičmi, metastaza na mozgu, onda kada hirurško lečenje ne može da pomogne ili bi ugrozilo život.

– Sajber nož ima nekoliko hiljada laserskih snopova za razliku od gama noža koji ih ima oko 200 i zbog toga tretman ovim drugim traje dva, tri sata. Može da se povećava doza zračenja a da se ne ošteti okolno zdravo tkivo. Posle tretmana obično nema negativnih efekata.

Dobra saradnja sa srpskim osobljem

Lepo sarađujemo s doktorima iz Srbije preko interneta koji leče naše potencijalne pacijente i oni nam šalju podatke o njima da vidimo da li su oni spremni za terapiju – objasnio je dr Ozijar.

Najteži slučajevi iz Srbije se o trošku RFZO-a upućuju na ove operacije, a tretman košta 7.000 evra po pacijentu. Do sada je na tretman sajber nožem upućeno svega nekoliko pacijenata, a na lečenju gama nožem, kojim se isključivo tretiraju tumori glave, njih 300. O tome ko će ići na intervenciju odlučuju stručne komisije lekara iz ove oblasti. Ima slučajeva i da pacijenti iz naše zemlje sami plaćaju intervenciju.

U ovoj ustanovi ističu da odlično sarađuju sa RFZO-om i kažu da bi bilo dobro kada bi više naših stručnjaka otišlo na usavršavanje kako da mogli bolje da prepoznaju pacijente kojima je ova metoda neophodna za spasavanje života.