Kako se zaštiti od valutnog rizika u nestabilnom makroekonomskom okruženju?

Sigurno da je jedan od načina da prebacite vašu štednju u valutu za koju očekujete da će jačati. Međutim, postoji i alternativni način koji može da vam obezbedi još veći prinos. A to je ulaganje u hartije od vrednosti na inostranim tržištima koje vam mogu doneti pored zaštite od depresijacije dinara i veći prinos. Recept za dobru investicionu odluku je naći akciju čija cena raste i koja je vezana za valutu koja jača.

Suočeni sa veoma nestabilnom makroekonomskom situacijom u zemlji gde su još uvek neizvesni potezi buduće vlade, veoma je bitno zaštiti finansijsku aktivu od nadolazećih rizika. Rizici sa kojima se danas suočavamo potiču iz različitih sfera – makroekonomske, finansijske, geopolitčke. 

Čuvanje deviza u slamarici obezbeđuje zaštitu od depresijacije dinara, ali ne i mogućnost za ostvarenje prinosa po osnovu kamate. Ukoliko bi se štednja oročila u banci ostvarili bi se prinosi po osnovu kamate. Međutim, ti prinosi su niži od kapitalnog dobitka koji bi se ostvario ulaganjem u hartiju od vrednosti čija cena raste i koja je vezana za neku inostranu valutu koja jača.

U Srbiji ta mogućnost postoji. Naime, ulaganja u akcije koje prate pojedine berzanske indekse brzo-rastućih tržišta mogu doneti visoke prinose i u isto vreme obezbediti potrebnu zaštitu od depresijacije dinara. Zato je potrebno tačno pretpostaviti šta će se desiti sa budućim kretanjem valuta. Prespektive dinara nisu dobre imajući u vidu najave buduće vlade o stimulativnim merama za pokretanje ekonomskog rasta koje će ići preko dodatnog zaduženja države, bilo zaduživanjem u inostranstvu, ili kroz bankarski sektor ili korišćenjem deviznih rezervi preko razvojne banke. Sve to može izazvati inflatorne pritiske i pritsak na depresijaciju dinara. U takvim uslovima diversifikacija valutnog portfolia bi bila korisna.

Što se tiče evra, tu takođe postoje velike neizvesnosti po pitanju rešavanja krize u Evrozoni. Ovih dana mogli smo da čujemo pesimističan ton predsednika centralne banke u Americi – Bena Bernankea, ali i mnoge renomirane ekonomiste poput Nouriel Rubinija – ekonomiste koji je svoju moć predikcije potvrdio blagovremenom anticipacijom krize u 2007. godini – koji je još manje uveren u pozitivan ishod trenutne krize.

Dolar sa druge strane, u proteklom periodu bio je valuta koja je jačala u odnosu na evro pa je u tom smislu bio bolje sredstvo obezbeđenja. Međutim, njegova projekcija je takođe nesigurna s obzirom da rasplet aktuelne situacije u Americi nije izvestan, a bući potezi FED-a se ne mogu sa sigurnošću pretpostaviti, s obzirom da je ostavljena mogućnost nove monetarne ekspanzije (Quantitative easing 3).

Ipak nije sve tako crno. Postoje regioni u svetu u kojima se projektuje viši ekonomski rast. To ne mora da bude Kina ili Indija, ali mogu da budu neke manje zemlje koje imaju dobre potencijale za rast u budućnosti čak i ukoliko se negativan scenrio ostvari. Recimo, Indonezija može biti dobra destinacija za koju bi se vezali budući plasmani s obzirom da je ostvarila vrlo dobre rezultate na berzama u 2011. godini, na tržištu obaveznica je na prvom mestu od azijskih zemalja po ostvarenim performansama, a ETF (exchange-taded fund) koji se prodavao na Njujorškoj berzi je bio jedan od azijskih ETF-ova koji su donosili najveće prinose u proteklih nekoliko godina. MMF je projektovao rast za 2012. i 2013. godinu od 6.1% i 6.6% respektivno. Pad globalne tražnje u slučaju realizacije pesimističnog scenarija će na Indoneziju uticati blaže, zbog veličine domaćeg tržišta nego što bi uticao na neku malu otvorenu privredu.

U periodu geopolitičkih neizvesnosti, kretanje cena nafte može imati uzlaznu putanju gde će rast u zemljama izvoznicama ovog energenta biti podstaknut višim cenama. Tako na primer, Kolubmbija je zemlja koja je pored toga što je izvoznica nafte ostvarila solidnu makroekonomsku stabilnost i visok rast pokrenut visokim stopama investicija. Projektovani rast za Kolumbiju u toku 2012. i 2013. godine je 4.7% i 4.4% respektivno. Naravno, to nisu jedine zemlje koje su procenjene kao brzo-rastuća tržišta sa boljom perspektivom razvoja. Peru i Južna Koreja takođe ulaze u ovu grupu, ali i druge azijske zemlje u zavisnosti od njihove osetljivosti na eksterne šokove.

Na taj način diversifikacija portfolija može biti veoma uspešna ako se dobro projektuju buduća kretanja. Loši trendovi u Evropi i Americi ne moraju po definiciji da znače da će u drugim delovima sveta biti podjednako loše. Mobilnost kapitala na svetskim berzama može predstavljati šansu za ostvarenje dodatnih prinosa. Investicione odluke koje proizilaze iz dobrog poznavanja globalnih finansijskih tržišta mogu da budu vrlo dobar recept za očuvanje finansijske aktive u turbulentnim vremenima i za ostvarenje dodatnih prinosa. Koliki prinosi se mogu ostvariti veoma zavisi od toga gde su plasirana sredstva. Na sledećem primeru se jasno vidi razlika između različitih investicionih alternativa.

Primer: ukoliko ste imali 100 000 dinara na početku ove godine i ako ste hteli da ih sačuvate ili uložite negde, u sledećoj tabeli predstavljen je pregled opcija koje su vam stajale na raspolaganju.

Tako možemo videti da smo samom zamenom dinara za evre mogli ostvariti dobitak po osnovu kursnih razlika za 6 meseci od 10 000 dinara, što je više nego da smo taj iznos stavili u banku na dinarsku štednju. Ako smo pri tom hteli da još zaradimo na kamati, mogli smo taj novac dati na deviznu štednju pri čemu bi smo ostvarili zaradu od 12.100 dinara. Ipak, ulaganje na berzu nam može doneti najveći prinos ukoliko napravimo dobru investicionu odluku.

Da smo na primer ulagali na Beogradskoj berzi u akcije NIS-a, ne bismo ostvarili skoro nikakvu dobit u ovom periodu s obzirom da je cena akcije u trenutku kupovine i trenutku prodaje bila skoro ista, a pored toga investicija je denominovana u dinarima koji je tokom posmatranog perioda oslabio. Da smo kupili akciju koja prati kretanje berzi u Evropi, ostvarili bismo kapitalni gubitak zato što bi vrednost te akcije u međuvremenu pala, ali ipak bi se ostvario dobitak po osnovu kursnih razlika, zato što je plasman denominovan u evrima pa bi vaša zarada bila 6 200 dinara. Zato je najbolja opcija bila naći valutu koja jača i akciju čija cena raste. Tako su akcije denominovane u dolarima bile povoljnija investiciona opcija s obzirom da je dolar ojačao u odnosu na dinar, više nego evro. Pored toga, za razliku od evropskih berzanskih indeksa koji su ostvarli pad u posmatranom periodu, američke berze su ostvarile povoljnija kretanja. Na taj način bismo ostvarili dobitak i po osnovu jačanja dolara i rasta cena akcija. Međutim, ulaganje u akcije koje prate berzanske indekse pojedinih brzo-rastućih tržišta kao što su Filipini, Vijetnam, Egipat ili Turska je moglo doneti mnogo veći prinos. U našem primeru mogli ste da zaradite 36 800 dinara za šest meseci ulaganjem u akcije koje prate kretanje indeksa u Turskoj koja je bila u vrhu liste atraktivnih brzo-rastućih investicionih destinacija u posmatranom periodu.

Kako uložiti u Turski, Filipinski ili neki drugi ETF brzo-rastućih tržišta?

Ukoliko kupujete hartije od vrednosti na Njujorškoj berzi, tu se možete naći i različite ETF-ove koji prate kretanje berzanskih indeksa brzo-rastućih tržišta, ali i one koji su vezani za kretanje cene zlata, nafte ili drugih sirovina. Investicioni fond Ilirika Global svakodnevno prati dešavanja na ovim tržištima i ima razvijenu strategiju ulaganja u različite tipove ETF-ova. Portfolio menadžeri su uvek dostupni za deteljnija objašnjenja kako bi investicioni plasmani bili u skladu sa preferencijama investitora.

Autor: Ivan Kačarević
Makroekonomski analitičar Ilirike DZU