Čarobnjak u fotelji ministra finansija

Novi kreatori ekonomske politike odmah po dolasku na vlast imaće pune šake vrućih krompira, ali i prazne džepove. Odmah će, hteli – ne hteli, morati da se uhvate u koštac sa problemima.

Da i čarobnjak, posle formiranja vlade, sedne u fotelju ministra finansija, teško da bi ostao omiljen u narodu.

Po svemu sudeći, novi ministar finansija moraće da predloži i neke drakonske mere. Neophodno je da se uštedi  milijardu evra, a to je prevelik iznos da bi mogao da se postigne samo centralizacijom javnih nabavki i smanjenjem broja državnih agencija. Ono što je izvesno jeste da će PDV morati da se poveća, neizvesno je samo za koliko. Ali, čak ni to neće biti dovoljno da se minus u kasi smanji na održivi nivo.

Uz sve to, budžet gotovo da nema nikakve veze sa ekonomskog realnošću. Skrojen je na proceni da će ekonomski rast u Srbiji ove godine biti 1,5 odsto, a, po svemu sudeći, imaćemo stagnaciju. Uz to, država će do kraja ove godine morati da se zaduži za 2,5 milijarde evra kako bi finansirala deficit i obaveze po osnovu ranije uzetih kredita.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da će budžet praktično biti najbitniji ispit za vladu na kratak rok.

– Problem finansiranja kase je otvoren, samo u naredna dva meseca biće neophodno najmanje 700 miliona evra da bi se izmirile obaveza koje dospevaju. A rashodi su ogromni. To može da se reši tako što će država ponovo ponuditi evroobveznice međunarodnom tržištu, ali nema sumnje da će kamata sada biti veća – kaže Nikolić.

On kaže da nije sporno da bi mere Fiskalnog saveta trebalo primeniti, ali da bi bilo opasno samo povećavati prihode bez smanjenja rashoda.

– Pored tih mera moraće da se pronađe način da se recesioni pritisak ne produbljuje i da se makar održavaju postojeće privredne aktivnosti – dodaje Nikolić.

Novi kreatori fiskalne politike neće više moći da računaju na to da kreditima finansiraju prekomernu potrošnju, jer je javni dug Srbije još u drugoj polovini prošle godine prešišao zakonske okvire. Sada je već daleko iznad zakonom dozvoljenih 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postoji jedna računica po kojoj, kada bi kurs bio 120 dinara za evro, državni dug bi dostigao oko 60 odsto BDP-a. I prema kriterijumima Evropske unije, Srbiju bi to svrstalo u prezadužene zemlje. Pri tome, tek nam predstoji isplata obaveza po osnovu restitucije, odnosno obeštećenja građana na ime oduzete dedovine. Taj trošak procenjuje se na oko pet odsto BDP-a. A neke studije pokazuju da polovina zemalja u razvoju krizu javnog duga doživi na nivou zaduženosti ispod 50 odsto.

Ni podaci iz spoljne trgovine nisu ohrabrujući. Tako je izvoz u prva četiri meseca pao za 3,6, a uvoz porastao za približno toliko odsto.

Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je za agenciju Beta da je bitno da se amortizuje pad izvoza i da firme nađu način da prežive krizu, odnosno da traže tržišta na kojima će moći da povećaju prodaju, kao što su Turska i Poljska.

– Grčka je najviše je pogođena krizom, a onda sve zemlje iz našeg neposrednog okruženja – rekao je Zdravković.

Kada je o investicijama reč, zabeležili smo negativni saldo od oko 370 miliona. Što ne znači da je neko otišao iz Srbije, već je to posledica preuzimanja vlasničkog udela u „Telekomu” od grčkog OTE-a, ali i činjenice da je norveški „Telenor” povukao deo sredstava iz Srbije.

Najveći problem nezaposlenosti

Ipak, jedan od najvećih vrućih krompira koji će pasti u šake novim vlastima jeste problem nezaposlenosti, jer je svaki četvrti radno sposoban stanovnik naše zemlje bez posla. Problem je još gori kada je reč o mladima. Čak 50 odsto njih mlađih od 30 godina nema posao. Bez obzira na to što članovi vladajuće koalicije najavljuju podsticaje privredi i po novootvorenom radnom mestu, čini se da u budžetu neće imati dovoljno para da sva predizborna obećanja ispune.

Iako ih rast kursa neće obradovati, jedine dve dobre vesti, čini se, mogu da stignu od guvernera Dejana Šoškića. Prva se odnosi na međugodišnju inflaciju koja je u aprilu iznosila 2,6 odsto, a druga na devizne rezerve koje su još poprilično visoke i iznose nešto više od 10 milijardi evra. Problem je, međutim, što u nameri da pomognu privredi, kreatore ekonomske politike mogu da zasvrbe prsti i da se, u situaciji kada je državna kasa prazna, pokušaju da se približe deviznim rezervama. Međutim, Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, veruje da će čvrst aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom onemogućiti takve skupe eksperimente. Uopšte ne želi da komentariše šta je koji političar izjavio kada je o saradnji sa Fondom reč. Jer, ubeđen je da bi za nas izuzetno skupo bilo da u ovoj situaciji kažemo „do viđenja” MMF-u.

– To bi značilo apsolutno zatvaranje priliva kapitala spolja. Ili bi cena spoljnog zaduživanja znatno porasla, a kompanije koje već rade u Srbiji mogle bi da postanu uzdržane kada je o finansiranju novih aktivnosti reč. To znači da će proizvodnja biti još niža, a tražnja za našom robom u inostranstvu će dodatno pasti – kaže Đukić i dodaje da za nas nije dobro ni to što privredna aktivnost u Evropi stagnira.