DW: Turska kriza se isplati Balkanu

DW: Turska kriza se isplati Balkanu

Nedavna izjava Rasima Ljajića da će ekonomska kriza u Turskoj ostaviti traga na investicije u Srbiji predstavlja pogrešnu prognozu, kaže više stručnjaka za DW. Naime, baš sada Turska namerava da ulaže u Balkan.


Turska je dugo smatrala Zapadni Balkan delom svoje sfere uticaja i sa žudnjom gleda na region i čitav vek nakon propasti Osmanskog carstva, Turska ponovo sa žudnjom gleda na taj region.

Udeo Turske u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije iznosi svega oko 3,5 odsto, ali je praktično niotkuda postala jedna od prvih deset trgovinskih partnera Srbije, a na Kosovu je među prva tri. Tursko-srpske ekonomske veze u nastajanju verovatno će biti fokusirane na energiju, a najbolji primer je projekat ruskog energetskog giganta Gasproma – gasovod Turski tok.

Zapadni Balkan i dalje čini samo mali deo ukupne turske razmene, u poređenju sa razmenom koju ima sa EU – oko 145 milijardi evra. Međutim, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan nedavno se fokusirao na ovogodišnje turske investicije u Srbiji od dve milijarde evra, a dugoročno najavljuje rast do pet milijardi evra.

Ipak, kako je turska lira ove godine pala za 42 odsto naspram dolara, postavlja se pitanje da li Ankara može da ispuni obećanja o investicijama u jugoistočnom dvorištu EU.

„Kriza u Turskoj ne može da bude bez reperkusija po nas“, izjavio je nedavno ministar trgovine Rasim Ljajić. „Ako se ovo stanje zadrži, sigurno će imati odraza na potencijalne investitore. Niko od njih u Srbiju ne dolazi iz ljubavi, nego zbog ekonomskog interesa.“

Domaći problemi bez velikog uticaja?

Drugi se slažu da će ovo slabljenje imati negativan uticaj na troškove turske vlade, što znači manje sredstava dostupnih za aktivnosti Turske na Zapadnom Balkanu. „Ali to ne mora nužno da znači da će se smanjiti investicije turskog privatnog sektora“, izjavio je za DW Gareth Jenkins, istraživač na Institutu za bezbednost i razvojnu politiku.

Zapadni Balkan tek očekuje najbolje iz Turske

Zapravo, tokom proteklih 18 meseci došlo je do značajnog povećanja ulaganja turskog privatnog sektora izvan Turske – kao rezultat snižavanja marži unutar zemlje i zabrinutosti za vladavinu prava. „Mnogi turski biznismeni vide čuvanje novca na sigurnim računima na relativno stabilnom Balkanu kao dobru ideju“, rekao je za DW Jan Muš, analitičar Centra za istočne studije iz Varšave.

On ukazuje na kredit od 350 miliona evra koji je Srbija dobila za razvoj infrastrukture od turske Eksim banke.

„Za sada nismo videli nikakav negativan razvoj događaja u turskim ekonomskim odnosima sa Zapadnim Balkanom usled trenutnih poteškoća u njihovoj ekonomiji“, izjavio je za DW Alper Učok, predstavnik Udruženja turske industrije i poslovanja TUSIAD Berlin.

„Iznos investicija i trgovinske razmene je jednostavno prenizak da bi imao značajan uticaj na tim tržištima. U tom smislu, Zapadni Balkan tek očekuje najbolje iz Turske“, izjavio je Aleksandar Međedović iz Tursko-srpskog poslovnog saveta u Istanbulu. „Moja procena jeste da ćemo dugoročno videti više investicija turskih kompanija, ne samo na Balkanu nego širom Evrope“, dodaje on.

Ambivalentnost Evropske unije

I Evropska unija je željena destinacija za mnoge turske kompanije koje ulažu u Srbiju. „Turska ekonomija je dinamična, sa jakim proizvodnim sektorima i globalnim trgovinskim odnosima, kao i stalnom potrebom za novim tržištima i proizvodnim lokacijama. Stoga, zemlje poput Srbije, Hrvatske ili Slovenije, Turska vidi kao šansu za ulaz na tržišta EU, proizvodeći bliže evropskim kupcima“, kaže Međedović.

Međutim, ponekad je nejasno da li je EU više zabrinuta zbog očiglednog turskog upliva na Zapadni Balkan ili njenog uticaja na geopolitičku ravnotežu područja na kojem svoju udicu već imaju Zapad, Moskva, Peking i zemlje Arabijskog poluostrva.

Tokom maja u Sofiji, na prvom takvom sastanku u poslednjih 15 godina, lideri EU sastali su se sa partnerima iz Srbije, Albanije, Bosne, Crne Gore, Makedonije i Kosova i složili se da izgrade više energetskih veza i pojačano rade na borbi protiv radikalizma i na kontroli migracija.

Međutim, lideri EU takođe su naglasili da region ne može očekivati brz ulazak u EU. Planirani datum ulaska Srbije u EU je najranije 2025. godine, 12 godina nakon Hrvatske i dve decenije nakon Slovenije.

Neki u Turskoj tvrde da uloga njihove zemlje na Zapadnom Balkanu nije u suprotnosti sa planovima EU u tom regionu, nego ih zapravo dopunjuje. „Turska nije Rusija“, kaže bivši turski diplomata Sinan Ulgen za američki dnevni list Politico. „Turska nije u poslu da bi pokušala da odvrati zemlje Zapadnog Balkana od približavanja EU – čak suprotno.“

Međutim, nedavni potezi Ankare ponovo su izazvali zainteresovanost EU za njeno često zanemareno jugoistočno predsoblje. Interes je vođen i strahovima zbog uloge Moskve na tom području – od prodaje borbenih aviona Srbiji do navodne uloge u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori, ali i zbog uloge Pekinga.

Govoreći pred Evropskim parlamentom u maju, francuski predsednik Emanuel Makron stavio je Ankaru i Moskvu u isti koš, rekavši da ne želi da se Balkan „okrene ka Turskoj ili Rusiji“.

Kina i Rusija

Kina region vidi kao koridor u Evropu, deo svoje takozvane inicijative Novi put svile. Projekti uključuju most preko mora na jugu Hrvatske, dok će kompanija Huavei unaprediti srpsku telefonsku kompaniju. Takođe, gradi autoput u Crnoj Gori koji će povezati Beograd i Jadransko more i prugu Beograd-Budimpešta.

U međuvremenu, Rusija mnogo ulaže u velike projekte, posebno u energetskom sektoru. U Srbiji ima oko 1.000 kompanija u delimičnom ili potpunom vlasništvu Rusa, sa procenjenim prihodima od pet milijardi evra.

U praksi, četiri od pet najvećih investitora u Srbiji su iz EU. Srbija trguje sa Nemačkom i Italijom više nego sa Rusijom, uprkos sporazumu o slobodnoj trgovini između dve zemlje. EU navodi da je činila 73 odsto ukupne trgovine u 2017. godini u zemljama Zapadnog Balkana, dok je deo Kine i Rusije činio po pet odsto.

Izveštaj Centra za proučavanje demokratije prati sve veće angažovanje Rusije u regionu i zaključuje da Zapadni Balkan ostaje ranjiv na ruski pritisak zbog prisustva njihovih preduzeća u strateškim sektorima – energetika, bankarstvo, metalurgija, nekretnine.

U Srbiji se rusko prisustvo zvanično procenjuje na oko deset odsto BDP-a zemlje, uglavnom u energetskom sektoru. Iako to verovatno potcenjuje stvarnu vrednost ruskih investicija. „Veliki deo ruskih stranih direktnih investicija dolazi preko ruskih kompanija sa kancelarijama u zemljama članicama EU, kao što su Austrija i Holandija“, navodi se u izveštaju.

Izvor: Gdeinvestirati.com/Deutsche Welle
Previous Globalne finansije kipe, a to poskupljuje i naše dugove
Next Sajt za upoznavanje u Srbiji razbija tabue

You might also like

Geopolitika 0 Comments

Sirija: Silne se vojske sakupljaju oko Alepa

Nakon što su razbile opsadu Alepa i zauzeli nekoliko važnih strateških tačaka, uključujući artiljerijske baze i vojne škole, koalicija džihadističkih i pobunjeničkih snaga u Siriji objavila je da je pokrenula

Najvažnije vesti 0 Comments

Paul Krugman: Još ima nade

Još uvek se može dogoditi da SAD postanu nova Turska ili Mađarska – autoritarni režim pod krinkom demokratije.

Društvo 0 Comments

Španija zadržava četvrti stepen nivoa bezbednosti

Španija će zadržati nivo bezbenosti na četvrtom stepenu, samo stepen niže od maksimalnog, nakon teroirističkih napada u Kataloniji, izjavio je španski ministar unutrašnjih poslova Huan Ignasio Soido.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply