Digitalni radnici u Srbiji medju top 20

Digitalni radnici u Srbiji medju top 20

Srbija je u top dvadeset po broju digitalnih radnika u svetu, pokazuje istraživanje Centra za istraživanje javnih politika.

Dizajneri, programeri, prevodioci i mnogi drugi nalaze poslove posredstvom platformi kao što su Freelancer i UpWork, ili aplikacija kao što je Uber.

Jelena Šapić, istraživačica u Centru za istraživanje javnih politika koji je početkom godine započeo istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim potrebama u sferi radnih prava, rekla je da se procenje da se Srbija ubraja u prvih 20 zemalja u svetu po broju takvih radnika.

Kako je rekla, njihov tačan broj se ne zna jer do sada nije bilo istraživanja o tome, a najčešće obavljaju poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-a, pisanje i prevođenje tekstova, davanje časova jezika..

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u “offline svetu”, i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.

Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno plaćanje doprinosa za rad.

Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene da beleži stabilan rast da veliki broj radnika pređe u “offline” sferu rada.

Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu je da taj rad nije lak, budući da nekad posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna.

Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU.

Obrazovani od 26 do 35 godina

Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali oni nekada uspevaju da budu aktivniji i samim tim zarade više.

Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više “rezervisani” poslovi poput pisanja, predvođenja, držanje časova jezika.

U poslovima kakvi su dizajn, arhitektura pođednako su zastupljeni i pripadnici muškog i ženskog pola.

Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji imaju više obrazovanje.

Fleksibilno radno vreme

Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove većina je u anketi rekla da je taj rad fleksibilniji i da mogu posao uklapati sa obavezama kod kuće.

Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65, 8 odsto takozvanih “gig radnika” veruje da će “umreti na nogama” i ne vidi razlog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa nema ni mogućnosti da to čini.

Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju d.o.o.

Izvor: Gdeinvestirati.com/Tanjug
Previous Wizz air gasi najprometniju liniju sa niškog aerodroma
Next Samit biznis lidera u Beogradu o digitalnoj transformaciji

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

MMF povećao prognozu rasta za razvijene ekonomije, umanjio za tržišta u narastanju

Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozirani rast američke privrede za ovu i sledeću godinu s očekivanjem da će ekonomska politika novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa doneti pozitivan uticaj.

Kompanije 1Comments

Telekom Srbija prestigao NIS po dobiti

Železara „Smederevo” će najverovatnije na kraju 2015. godine biti najveći gubitnik sa minusom od 17,7 milijardi dinara.

Najvažnije vesti 0 Comments

Rok za izbor koncesionara beogradskog aerodroma pomeren za 5. januar

Rok za odluku o izboru koncesionara za beogradski Aerodrom “Nikola Tesla” pomeren je za 5. januar naredne godine, objavljeno je na sajtu beogradskog aerodroma.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply