Vrednost američkih akcija od krize porasla 330 odsto

Vrednost američkih akcija od krize porasla 330 odsto

Tokom finansijske krize, koja je dovela do najveće recesije u SAD u poslednjih 80 godina, akcije su doživele veliki pad, stoga je i SP500 indeks izgubio značajan deo vrednosti.

Vrednost indeksa je od kraja 2007. godine do početka 2009. godine pala za čak 58%. Pri tome su američke akcije objektivno postale jeftine, pa imale zdrav temelj za rast.

Američke Federalne rezerve su za vreme krize srušile kamatne stope praktično na nulu da bi podstakle zaduživanje pojedinaca, kompanija, ali i države. Logika rušenja kamatnih stopa bila je sledeća – ako je zaduživanje jeftino, mnogi pojedinci i firme će trošiti i investirati više, a to će doprineti i većoj proizvodnji i otvaranju novih radnih mesta. To očekivanje se na kraju zaista obistinilo, što se može videti i u rastu američkog BDP-a u poslednjih nekoliko godina.

Budući da su mnoge firme uz jeftine kredite brzo širile svoje poslovanje, mnogima su i prihodi i profiti ubrzano rasli, što je predstavljalo i veći interes investitora za ulaganje u njihove akcije. Kada su investitori u pitanju, njihov broj se značajno povećao, jer se od krize u SAD otvorilo dodatnih 20-ak miliona radnih mesta, što znači da je mnogo više ljudi imalo prihode i štednju koju je bilo moguće ulagati u investicione fondove i akcije.

Može li se uskoro očekivati pad?

Iako je ekonomska situacija u SAD trenutno odlična, stara izreka s Wall Street-a kaže:„Rastuća tržišta se rađaju u pesimizmu, rastu na skepticizmu, vrh dosežu na optimizmu i umiru u euforiji.“ U poslednjih stotinak godina u SAD je do recesije dolazilo svakih 5-6 godina, a poslednja se završila pre 9 godina. Trenutni rast SP500 indeksa jedan je od najdužih u istoriji i pre ili kasnije će mu doći kraj. U izveštaju Udruženja američkih ekonomista, u čijoj izradi je učestvovalo 45 ekonomista, njih dve trećine smatra da su velike šanse da će do 2020. godine SAD ući u recesiju.

Kad dođe do recesije, uvek dolazi i do pada cena akcija i berzanskih indeksa kao što je SP500. Vrednost indeksa u tipičnoj recesiji padne za nekoliko desetina odsto, stoga je za očekivati da će se takav scenario dogoditi i u narednim godinama. Iako čak i u krizama rastu cene akcija firmi koje odlično posluju, većina ih pada.

No, postoje i investicije koje su tradicionalno isplative u recesijama, a verovatno najpoznatija je zlato. Cena ovog metala u krizama raste zbog rastućeg rizika od bankrota banaka i država, zbog kojeg se mnogi odlučuju da ga kupuju. U poslednjoj krizi cena ovog metala porasla je s 800 na 1.900$ po unci (cca 137%), a zavisno o intenzitetu sledeće recesije, takav scenario bi se mogao barem delomično ponoviti.

Osim ulaganja u fizičke zlatne poluge, u zlato se može digitalnim putem uložiti i putem finansijskih derivata kao što je CFD na zlato, koji je idealan za kratkoročnije investicije na finansijskim tržištima, jer su troškovi trgovanja niski, a transakcije se mogu obavljati praktično u svako doba dana ili noći.

U trenutku pisanja teksta cena unce zlata iznosi 1.200$, što je vrlo blizu najnižeg nivoa u poslednjih godinu i po dana. Ako američki dolar oslabi sa sadašnjeg nivoa (što je želja predsednika Trampa), verovatno bi vrlo brzo došlo do porasta cene žutog plemenitog metala.

Izvor: GdeInvestirati/BiF
Previous Novo klizanje turske lire, tenzije ne jenjavaju
Next Dinar oslabio, srednji kurs danas 118,26

You might also like

Srednji kurs danas 118,1125 dinara za evro

Narodna banka Srbije kupila je juče 15 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, i zvanični srednji kurs dinara danas iznosi 118,1125 dinara, što je neznatna promena u odnosu na juče, objavila

Srednji kurs 119,6904 dinara za evro

Dinar će danas zadržati približno istu vrednost prema evru u odnosu na juče i zvanični srednji devizni kurs biće 119,6904 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Cena nafte iznad 48 dolara za barel

Pad dolara na najniži nivo u poslednjih 11 meseci, problemi sa snabdevanjem iz Nigerije i Venezele kao i manja proizvodnja u Sjedinjenim Državama podigli su cenu nafte na nove rekordne nivoe

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply