Kineska ulaganja beleže najsporiji tempo rasta od 1996. godine

Kineska ulaganja beleže najsporiji tempo rasta od 1996. godine

Kineska ulaganja porasla su u prvih sedam ovogodišnjih meseci najsporijim tempom od 1996. godine, a u julu je posustao i rast prometa u maloprodaji, nadovezujući se na naznake slabljenja kineskog ekonomskog rasta, pokazali su u utorak objavljeni podaci.

Industrijska je proizvodnja u julu porasla 6,0 posto na godišnjem nivou, istim tempom kao i u junu. Promet u maloprodaji, ključan pokazatelj domaće potrošnje, uvećan je 8,8 posto, nakon 9,0-postotnog rasta u junu.

U prvih sedam ovogodišnjih meseci ulaganja u fiksnu imovinu porasla su samo 5,5 posto, najslabije otkada se 1996. godine počeo pratiti taj pokazatelj.

„U nadolazećim mesecima očekujemo nove rizike koji bi mogli usporiti ekonomski rast, budući da rast kredita još uvek usporava”, procenjuje analitičar Capital Economicsa Julian Evans-Pritchard.

Kineska je vlada u julu naznačila da će pojačati podršku ekonomiji, uz najavu zvaničnika o ubrzanom postupku izdavanja dozvola za infrastrukturne projekte u drugoj polovini godine.

Međunarodni monetarni fond (MMF) sugerisao je Pekingu da se suzdrži od novog ciklusa agresivnih podsticajnih mera za ekonomiju, strahujući da će dodatno pogoršati problem prekomernog duga.

Analitičar Capital Economicsa procenjuje da bi se efekti podsticajnih mera mogli osetiti tek za nekoliko meseci.

Glavni ekonomista japanske investicione banke Nomura za Kinu Ting Lu slaže se s njim.

„Stanje u kineskoj ekonomiji će se pogoršati pre nego što se poboljša. Za promenu trenda potrebno je nekoliko meseci. Kako bi osigurao oporavak, Peking će ubrzati proces ublažavanja uslova za dobijanje kredita i fiskalne mere i sprečiti finansijske probleme, poput učestalog nepodmirivanja obveza po dospelim obveznicama”, procjenjuje Lu.

Kineska ekonomija je usporila u drugom tromesečju na 6,7 posto, sa 6,8 posto u prvom kvartalu.

Peking se latio delikatnog posla rebalansiranja ekonomskog modela, koji se usmerava s ulaganja i izvoza prema ličnoj potrošnji, uz ozbiljan problem ogromnog duga.

Na te teškoće nadovezao se trgovinski sukob s Washingtonom koji je pritisnuo kurs kineskog juana i cene akcija u proteklim sedmicama, donoseći olakšanje izvoznicima ali paralelno kočeći potrošače.

Američke carine na uvoz kineske robe u vrednosti 34 milijarde dolara i uzvratne carine Pekinga stupile su na snagu početkom jula, a novi paket trebao bi biti donesen iduće nedelje.

Još nije jasno u kojoj je meri trgovinski sukob uticao na Kinu, izjavila je portparolka kineskog zavoda za statistiku Liu Aihua.

„Negativan uticaj razvijaće se postupno dok se uticaj na međunarodnu i globalnu privredu već vidi”, rekla je Liu.

Izvor: GdeInvestirati/Bankar
Previous Moody’s izabrao Stockholm za novo sedište nakon Brexita
Next Dinar nastavlja mirovanje, kurs 118,0278

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Nacrt reformi iduće nedelje u parlamentu Grčke

Grčka Vlada predala je parlamentu nacrt zakona o reformama u sektorima energetike, penzija i rada.

Makroekonomija 0 Comments

MMF upozorava: Rizik zbog rasta kreditiranja

Međunarodni monetarni fond (MMF) zadržao je prognozu rasta kineske ekonomije za 2018. godinu na 6,6 odsto. 

Makroekonomija 0 Comments

Velika Britanija: Neočekivani skok fiskalnog deficita

Britanski fiskalni deficit se neočekivano povećao pošto je inflacija podigla troškove duga na najviši nivo zabeležen bilo kog oktobra u poslednje četiri godine.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply