Analiza Erste Grupe: Kako će situacija u Turskoj uticati na valute CIE

Analiza Erste Grupe: Kako će situacija u Turskoj uticati na valute CIE

Prošlog četvrtka i petka, pažnja je bila prevashodno okrenuta ka dešavanjima u Turskoj, koja su imala primetan negativan efekat prelivanja i na globalna tržišta.

Nakon što je lira pala za neverovatnih 11- 12% u odnosu na američki dolar u roku od samo jednog i po dana, predsednik Erdogan je izjavio u petak poslepodne da bi „delotvoran odgovor Zapadu“ bio zamena dolara i zlata koji se drže „ispod slamarice“ u turske lire i takođe je naglasio da se zemlja „neće predati ekonomskim ubicama“. Nakon Erdoganovih reči i tvita predsednika SAD Donalda Trampa da će dodatno povećati carine na turske proizvode od čelika i aluminijuma, valuta je zabeležila dodatan pad od oko 9-10% u roku od nekoliko sati. U međuvremenu, ECB je izdala upozorenje da bi određene banke u evrozoni mogle da budu izložene povećanom riziku ukoliko se pozicija Turske dalje bude pogoršavala, iako je takođe navela da situacija još uvek nije kritična. Pošto se čini da se premijer drži stava da Turska ne bi trebalo da menja ekonomsku politiku, teško je predvideti šta bi moglo da zaustavi tekuće pogoršavanje situacije, iako je obim pada lire ekstreman i (u normalnim okolnostima) zahtevao bi korekciju.

Valute CIE stabilne ili u porastu

Valute u regionu su bile prilično stabilne, ili čak u porastu, na početku nedelje, sa izuzetkom rumunskog leja, koji je zabeležio pad nakon porasta tokom prethodnih nedelja nakon što je Narodna banka Rumunije (NBR) odlučila da ne poveća referentnu stopu. Međutim, u drugom delu protekle nedelje su kretanja turske lire imala negativan efekat i na tržišta CIE. Pošto osnovni podaci zemalja CIE nisu uporedivi sa turskim, efekat zaraze na tržištu je bio umeren. Ukoliko se dodatno pogorša sentiment na međunarodnom tržištu, na koji trenutno nepovoljno utiču problemi u Turskoj, valute CIE bi takođe mogle da dožive blagi pad. Suštinski gledano, valute CIE trenutno nemaju u znatnijoj meri nerealan kurs. Tako bi, ukoliko ne dođe do daljeg pogoršavanja međunarodnog sentimenta, češka kruna zapravo trebalo da dobije na vrednosti, dok bi rumunski lej trebalo da doživi umereni pad. Ipak, u ovom trenutku bi se reklo da su međunarodni faktori od veće važnosti za kratkoročna kretanja valuta.

NBS će verovatno zadržati referentnu stopu na tri procenta tokom cele godine

Na sednici u avgustu, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu stopu na nivou od tri procenta. Prema projekcijama centralne banke, inflatorna očekivanja za ostatak godine nalaze se ispod središnje tačke ciljnog raspona, dok se za predstojeće dve godine inflatorna očekivanja finansijskog sektora i NBS nalaze oko središnje tačke ciljnog raspona od tri odsto.

Dinamika u bankarskom sektoru takođe je faktor podrške takvoj odluci, s obzirom na pad kamatnih stopa i rast kreditne aktivnosti. U našoj prognozi očekujemo da će NBS referentnu stopu zadržati na
trenutnom nivou tokom cele godine, pošto takođe očekujemo porast inflacije i nastavak pozitivnih ekonomskih trendova.

Revidiraćemo našu trenutnu prognozu međugodišnje stope od 3,5 procenta nakon objavljivanja konačnih podataka BDP-a za drugi kvartal 2018. godine na kraju meseca.

Izvor: GdeInvestirati
Previous UniCredit u problemima zbog krize u Turskoj
Next Pad turske lire zadaje glavobolju vlastima, ali ide na ruku turistima

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Muamer Zukorlić pozvao arapske investitore da ulažu u Srbiju

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Muamer Zukorlić pozvao je investitore iz arapskih zemalja da iskoriste pozitivnu klimu za ulaganje u Srbiji.

Najvažnije vesti 0 Comments

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala u februaru

Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru je bila manja za 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2016. godine je pala za 8,2

Tema dana 0 Comments

Nebojša Katić: Za države koje nisu sišle s uma, Argentina orijentir šta ne treba raditi

Serija državnih obveznica koje je izdala Argentina investitori su halapljivo razgrabili. Zarada od 6,25 do 8 posto pokazuje stepen rizika, koji amortizuju poslednja iskustva. Argentinci će morati da plate, makar

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply