Turska lira nastavila da tone, svetske berze u minusu

Turska lira nastavila da tone, svetske berze u minusu

Vrednost turske lire nastavila je danas da pada, a potonuo je i glavni turski berzanski indeks, pošto investitori strahuju zbog ekonomskih politika Turske i pogoršanja odnosa Ankare i Vašingtona.

Turska centralna banka objavila je danas niz mera za obezbeđenje likvidnosti domaćih banaka, ali je slobodan pad lire nastavljen, pošto mere nisu uspele da obnove poverenje investitora, navodi Asošiejted pres.

Pošto je potonula prethodne nedelje, vrednost lire danas je pala za dodatnih sedam odsto u odnosu na dolar, a od početka godine za 45 odsto.

Indeksi na svim većim svetskim berzama završili su dan u minusu, a turski Borsa Istanbul 100 pao je 2,4 odsto, jer investitori strahuju da bi finansijska kriza u Turskoj mogla negativno da utiče na međunarodni bankarski sistem i svetsku ekonomiju.

Lira pada jer investitori sumnjaju da će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uspeti da se izbori sa slabljenjem valute i diplomatskim sporom sa SAD koji je rezultirao udvostručenjem američkih carina na uvoz čelika i aluminijuma iz Turske.

Erdogan je isključio mogućnost podizanja referentnih kamatnih stopa, što bi moglo da uspori ekonomski rast, dok nezavisni analitičari navode da je podizanje tih stopa hitno potrebno za stabilizaciju turske lire. Novi predsednički sistem u Turskoj omogućava Erdoganu da izvrši pritisak na centralnu banku i spreči dizanje kamatnih stopa.

Erdoganovo odbijanje da poveća referentne kamatne stope samo je jedan od nekoliko faktora koji zabrinjava investitore. Oni brinu i zbog oslanjanja Turske na zajmove iz inostranstva koji bi mogli da budu obustavljeni usled rasta kamatnih stopa u drugim ekonomijama, zbog Erdoganovog tvrdog stava, kao i zbog sukoba Ankare i Vašingtona.

Osim što je poslala indekse na svetskim berzama u minus, neizvesnost je nakratko dovela i do naglog pada vrednosti valuta nekih zemalja u razvoju, Južne Afrike i Indije.

Neizvesnosti situacije u Turskoj doprinosi i to što je do rasta velikog dela njene privrede došlo zahvaljujući dugogodišnjem zaduživanju turskih kompanija u stranim valutama, kada su referentne kamatne stope u SAD i Evrope bile izrazito niske. To je pomoglo turskoj ekonomiji koja je prošle godine imala rast od sedam odsto, ali referentne kamatne stope u SAD sada rastu.

To dovodi do odliva kapitala iz Turske, slabi njenu valutu i povećava turskim kompanijama i bankama troškove otplate duga u stranim valutama, a moglo bi da dovede i do bankrotstva nekih od njih.

U teoriji, Erdogan bi mogao da zatraži finansijsku pomoć od Međunarodnog monetarog fonda, a mogao bi i da uvede ograničenja na transfere novca kako bi sprečio odliv kapitala iz zemlje. Za sada nije nagovestio da će uraditi ni jedno ni drugo.

Uticaj krize u Turskoj na razvijene ekonomije za sada je relativno ograničen. Indeksi na američkim i evropskim berzama zabeležili su skroman pad u poslednjih nedelju dana, a analitičari ne vide veliki rizik od finansijskih turbulencija u tim zemljama.

Finansijska kriza u Turskoj pojačana je zbog spora Ankare i Vašingtona, a Erdogan u nizu obraćanja pretodnih dana nije nagovestio da je spreman da popusti u sporu sa SAD.

Tenzije u odnosima Vašingtona i Ankare eskalirale su zbog slučaja američkog sveštenika Endrua Bransona uhapšenog u Turskoj, ali njima doprinose i druga neslaganja. To su, između ostalog, hapšenje tri osobe zaposlene u američkom konzulatu u Istanbulu, zahtev Turske da SAD isporuče islamskog propovednika Fetulaha Gulena kog Ankara optužuje za organizaciju puča 2016. godine, zatim vojne aktivnosti Turske na severu Sirije i namera Ankare da od Rusije kupi raketni sistem S-400.

Predsednik SAD Donald Tramp u petak je naložio da carine na uvoz iz Turske budu udvostručene – za uvoz čelika sa 25 na 50 odsto, a za uvoz aluminijuma sa 10 na 20 odsto.

Erdogan je danas, u najnovijem u nizu obraćanja prethodnih dana, izjavio da je Turska pod ekonomskom “opsadom” koja nije povezana s ekonomskim pokazateljima i da će prevazići, kako je rekao, “napad” na svoju ekonomiju.

Zapretio je da će tražiti nove saveznike, što bi mogao da bude nagoveštaj bližih veza s Rusijom, i upozorio da će uvesti drastične mere ako kompanije povuku strane valute iz banaka.

Predsednik Turske je kazao i da se na društvenim mrežama sprovodi “ekonomski teror” i da će “izdajnici” biti kažnjeni, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Turske prethodno je saopštilo da je pokrenulo istragu o 346 naloga na društvenim mrežama čiji je sadržaj navodno doprineo padu turske lire.

Izvor: GdeInvestirati/Beta
Previous Wall Street: Raste zabrinutost zbog krize u Turskoj
Next Stabilizacija azijskih berzi s jenjavanjem potresa oko Turske

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Saxo Bank: Predstoji dinamična jesen na tržištu kapitala, mnogo neizvesnosti sa obe strane Atlantika

Sudeći po raspoloženju na tržištima investitori su optimisti, međutim već od septembra situacija bi se mogla preokrenuti, kažu analitičari Saxo Bank.

Cena nafte pala na 46 dolara, proizvodnja porasla na najviši nivo u osam godina

Cene nafte su na svetskim tržištima pale nakon izveštaja da je proizvodnja sirove nafte u zemljama članicama OPEC-a dostigla najviši nivo u osam godina.

Svetske berze 0 Comments

Članice OPEC-a postigle dogovor o smanjenju proizvodnje, nafta poskupela skoro 8 odsto

Članice Organizacije zemalja proizvodjača nafte (OPEC) postigle su danas dogovor o smanjenju proizvodnje nafte prvi put posle osam godina, što je izazvalo nagli skok cene nafte.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply