Azijske berze porasle četvrti dan zaredom

Azijske berze porasle četvrti dan zaredom

Na azijskim berzama u sredu su cene akcija porasle, četvrti dan zaredom, što se zahvaljuje rastu Wall Streeta i nadi ulagača da će Kina uvesti podsticajne fiskalne mere kako bi ublažila posledice trgovinskog rata sa SAD-om.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,30 sati u plusu 0,3 posto, ojačavši četvrti dan zaredom.

Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks porastao 0,4 posto, dok su cene akcija u Singapuru, Južnoj Koreji, Australiji i Hong Kongu ojačale između 0,2 i 0,5 posto. U Šangaju su blago pale.

Podršku tržištima pruža jučerašnji rast cena akcija na Wall Streetu jer je nastavljen trend boljih nego što se očekivalo kvartalnih poslovnih rezultata američkih kompanija.

Blag pad kineskih tržišta posledica je zaoštravanja napetosti između SAD-a i Kine, nakon što je Washington najavio da će ovog meseca uvesti carine na još 16 milijardi dolara uvoznih proizvoda iz Kine.

Ukupno su dosad SAD i Kina jedna drugoj uveli carine na uvoz roba u vrednosti od 34 milijarde dolara s obe strane, a prete i daljim carinama.

No, gubici na kineskim berzama nisu veliki jer se špekulira da bi tamošnje vlasti mogle uvesti mere za podsticanje rasta ekonomije, kao što je pojačana potrošnja na infrastrukturu i popuštanje monetarne politike.

Pozitivno su na kineske berze uticali i podaci o snažnom rastu kineskog izvoza u julu, iako je na početku tog meseca SAD uveo carine na uvoz dela kineskih proizvoda.

Uvoz Kine je, takođe, snažno porastao, što pokazuje da je domaća potražnja i dalje snažna, uprkos strahovima od trgovinskog rata.

„Kineska politika preusmerila se sa strukturnih reformi na kratkoročnu podsticajnu politiku, što pruža podršku tamošnjim tržištima”, kaže Chotaro Morita, strateg u kompaniji SMBC Nikko Securities.

Upozorava, međutim, da se uz eskalaciju trgovinskih tenzija ne može očekivati značajniji rast kineskih tržišta.

S druge strane, Wall Street snažno raste, pa se S&P 500 indeks ponovno primiče rekordnim nivoima.

„Podsticaj američkoj ekonomiji od smanjenja poreza početkom ove godine uskoro će dostići vrhunac. Idućih meseci u fokusu ulagača biće kako će tržište uračunati u cene deonica prelazak tog vrhunca”, kaže Morita.

A na valutnim tržištima dolar je oslabio prema korpi valuta nakon što je danima jačao. Njegov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, skliznuo je jutros 0,15 posto, na 95,06 bodova.

Pritom se cena američke valute prema japanskoj stabilno kreće oko 111,35 jena, koliko je iznosila i juče u ovo doba.

No, američka valuta oslabila je u odnosu na evropsku, pa je kurs evra porastao s jučerašnjih 1,1550 na 1,1615 dolara, odmaknuvši se od najnižih nivoa u šest nedelja.

Cene nafte su jutros stabilne nakon što su od početka nedelje skočile oko 2 posto jer se ulagači plaše da će uvođenje sankcija Iranu od strane SAD-a izazvati pad izvoza nafte iz te zemlje.

Jutros se cena barela na londonskom tržištu kreće oko 74,65 dolara.

Izvor: GdeInvestirati / Hina
Previous Wall Street: Tehnološki sektor podstakao rast indeksa
Next Beogradska berza: Razgrabljene akcije Komercijalne banke

You might also like

Beogradska berza: Halkank najprometniji, Impol nastavio silazni trend

Jučerašnji trgovački dan doneo je prilično raznovrsno trgovanje, uz dominaciju beogradske Halkbanke (CCNB).

Beograd dobio prvi dvosmerni bitcoin bankomat

U Beogradu je počeo sa radom prvi dvosmerni bitcoin bankomat na kojem će građani moći da kupuju, ali i prodaju ovu valutu.

Beogradska berza: Banke dobitnici dana, indeksi ojačali

Početak sedmice na Beogradskoj berzi doneo je rast vrednosti akcija i solidan promet zahvaljujući državnim obveznicama.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply