Više od 100.000 građana u nedozvoljenom minusu

Više od 100.000 građana u nedozvoljenom minusu

Oko 110.000 građana Srbije ima problem da izađe iz nedozvoljenog minusa, a ova vrsta pozajmice ih papreno košta – kamatne stope idu i do čak 70 odsto godišnje. 

Inače, pozajmice po tekućim računima, takozvani dozvoljeni minus i dalje je jedan od najskupljih vidova zaduživanja.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu iznose u proseku 29,3 procenta iako se u nekim bankama kreću i do 36,05 odsto godišnje. Iako su banke od 2013. godine bile pod pritiskom NBS da smanje kamate na ovaj vid zaduživanja, one su ih do sada oborile 5,6 odsto, dok su istovremeno kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu snižene 10,3 procenata. Inače, Srbija ima verovatno najviše kamate na dozvoljeni minus u Evropi. Još 2012. godine u Evropi prosek je bio svega osam odsto.

Ni stabilan kurs, niska inflacija i povoljna referentna kamatna stopa nisu bili dovoljan razlog bankama da pojeftine ovu uslugu.

“Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, a Narodna banka Srbije je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu, kažu u NBS za „Politiku”.

Oni dodaju da to ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu zajma, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.

Izvor: GdeInvestirati/Politika, Potrošač
Previous Cene nafte pale i u prvoj nedelji avgusta
Next Ukupan svetski dug 63 triliona dolara

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Pokrenut stečaj u EI Niš

Stečajni postupak pokrenut je od strane Privrednog suda iako u korporaciji tvrde da imaju obaveze samo prema državi, a da radnicima ništa ne duguju.

Nekretnine 2 Comments

Kupci sve više zainteresovani za pametne zgrade

Tržište nekretnina u Srbiji se polako oporavlja.

Industrija 0 Comments

Evropska komisija: Bez carina na srpski čelik

Nove antidamping mere na uvoz čeličnih prizvoda iz Brazila, Irana, Rusije i Ukrajine u Evropsku uniju, koje je uvela Evropska komisija, ne odnose se na uvoz čelika iz Srbije, saopšteno

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply