Cene nafte pale i u prvoj nedelji avgusta

Cene nafte pale i u prvoj nedelji avgusta

Na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje pale, nastavljajući silazni trend započet u julu, zbog povećane proizvodnje najvećih svetskih proizvođača i mogućeg slabljenja potražnje zbog trgovinskog rata između SAD-a i Kine.

Na londonskom tržištu cena barela prošle nedelje pala 1,5 posto, na 73,20 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,4 posto, na 68,50 dolara.

U prvom tjednu kolovoza cijene su nafte dodatno pale, nakon što je u srpnju barel na londonskom tržištu pojeftinio za 6, a na američkom za 7 posto, što predstavlja najveći mjesečni pad cijena od srpnja 2016. godine.

Pritiske na pad cena izazivaju najnoviji izveštaji o povećanoj naftnoj proizvodnji. Rusija ju je u julu povećala za 150.000 barela dnevno u odnosu na mesec ranije, na 11,21 milion barela, pokazali su podaci ruskog ministarstva energetike.

Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik, nedavno je takođe podigla proizvodnju, na oko 11 miliona barela dnevno, a na sličnim je nivoima i američka proizvodnja.

Kina odbila SAD

Saudijska Arabija, Rusija, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati povećali su proizvodnju kako bi nadoknadili očekivane manjkove iranske sirove nafte nakon što planirane američke sankcije kasnije ove godine stupe na snagu.

No, kompletan prekid iranskih isporuka ne čini se verovatnim, s obzirom na vesti da je Kina, najveći klijent Irana, odbila zahtev SAD-a da sreže uvoz iz te članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).

Unipec, trgovačko odeljenje kineske naftne kompanije Sinopec, ujedno je privremeno obustavio kupovinu američke nafte zbog eskalacije trgovinskog sukoba između SAD-a i Kine.

„Unipec kaže da neće kupovati američku naftu, a Kina da neće poštovati sankcije Iranu – to sufaktori koji bi mogli izazivati pritiske na pad cena”, smatra Olivier Jakob iz konsultantske kompanije Petromatrix.

Uz to, Peking je u petak objavio listu više od 5.200 američkih proizvoda u vrednosti od 60 milijardi dolara, među kojima je i ukapljeni prirodni gas (LNG), na koje namerava da uvede carine od 5 do 25 posto.

To je bio odgovor Kine na poruke Washingtona polovinom nedelje da planira uvođenje 25-postotnih, a ne 10-postotnih carina, kako je pretio pre, na uvoz kineskih proizvoda vrednih 200 milijardi dolara.

Izvor: GdeInvestirati/Hina
Previous Njujorška berza najavila početak trgovine bitcoinom
Next Više od 100.000 građana u nedozvoljenom minusu

You might also like

Svetske berze 0 Comments

Azijske berze: Indeksi porasli, trgovina nervozna

Na azijskim berzama su indeksi porasli, nakon oštrog pada prethodnih dana, no na tržištu vlada nestabilnost jer su terminski  indeksi na Wall Streetu u minusu nakon jučerašnjeg skoka.

Dinar bez oscilacija

Dinar i danas ima približno istu vrednost prema evru kao juče i zvanični srednji kurs iznosi 119,2716 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Svetske berze 0 Comments

Evropske berze pod pritiskom automobilskog sektora

Na evropskim berzama u utorak ujutro indeksi su pod pritiskom, što je najviše posledica pada cena akcija u automobilskom sektoru.

1 Comment

  1. Нафташима је потребан мали ратни сукоб у Европи, да скочи цена нафте и гаса !

Leave a Reply

Click here to cancel reply.