Cene nafte pale i u prvoj nedelji avgusta

Cene nafte pale i u prvoj nedelji avgusta

Na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje pale, nastavljajući silazni trend započet u julu, zbog povećane proizvodnje najvećih svetskih proizvođača i mogućeg slabljenja potražnje zbog trgovinskog rata između SAD-a i Kine.

Na londonskom tržištu cena barela prošle nedelje pala 1,5 posto, na 73,20 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,4 posto, na 68,50 dolara.

U prvom tjednu kolovoza cijene su nafte dodatno pale, nakon što je u srpnju barel na londonskom tržištu pojeftinio za 6, a na američkom za 7 posto, što predstavlja najveći mjesečni pad cijena od srpnja 2016. godine.

Pritiske na pad cena izazivaju najnoviji izveštaji o povećanoj naftnoj proizvodnji. Rusija ju je u julu povećala za 150.000 barela dnevno u odnosu na mesec ranije, na 11,21 milion barela, pokazali su podaci ruskog ministarstva energetike.

Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik, nedavno je takođe podigla proizvodnju, na oko 11 miliona barela dnevno, a na sličnim je nivoima i američka proizvodnja.

Kina odbila SAD

Saudijska Arabija, Rusija, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati povećali su proizvodnju kako bi nadoknadili očekivane manjkove iranske sirove nafte nakon što planirane američke sankcije kasnije ove godine stupe na snagu.

No, kompletan prekid iranskih isporuka ne čini se verovatnim, s obzirom na vesti da je Kina, najveći klijent Irana, odbila zahtev SAD-a da sreže uvoz iz te članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).

Unipec, trgovačko odeljenje kineske naftne kompanije Sinopec, ujedno je privremeno obustavio kupovinu američke nafte zbog eskalacije trgovinskog sukoba između SAD-a i Kine.

„Unipec kaže da neće kupovati američku naftu, a Kina da neće poštovati sankcije Iranu – to sufaktori koji bi mogli izazivati pritiske na pad cena”, smatra Olivier Jakob iz konsultantske kompanije Petromatrix.

Uz to, Peking je u petak objavio listu više od 5.200 američkih proizvoda u vrednosti od 60 milijardi dolara, među kojima je i ukapljeni prirodni gas (LNG), na koje namerava da uvede carine od 5 do 25 posto.

To je bio odgovor Kine na poruke Washingtona polovinom nedelje da planira uvođenje 25-postotnih, a ne 10-postotnih carina, kako je pretio pre, na uvoz kineskih proizvoda vrednih 200 milijardi dolara.

Izvor: GdeInvestirati/Hina
Previous Njujorška berza najavila početak trgovine bitcoinom
Next Više od 100.000 građana u nedozvoljenom minusu

You might also like

Indeksi na Wall Streetu bez promene

Na Wall Streetu su u ponedeljak berzanski indeksi ostali gotovo nepromenjeni, pri čemu su cene akcija banaka dodatno porasle, dok je tehnološki sektor bio pod pritiskom.

Wall Street: Tehnološki sektor predvodnik optimizma

Na Wall Streetu su indeksi berza snažno porasli, nadoknadivši sve gubitke od prethodnog dana, što se najviše zahvaljuje rastu cena akcija u tehnološkom sektoru, pri čemu su neke od njih dostigle

Najvažnije vesti 0 Comments

Francuska emitovala svoje prve “zelene” obveznice

Francuska je danas emitovala prve “zelene obveznice”, sa rokom dospeća 22 godine, za rekordnih 7 milijardi evra.

1 Comment

  1. Нафташима је потребан мали ратни сукоб у Европи, да скочи цена нафте и гаса !

Leave a Reply