Ekonomisti tvrde: Rast BDP posledica poređenja sa malim rastom 2017.

Ekonomisti tvrde: Rast BDP posledica poređenja sa malim rastom 2017.

Ekonomisti tvrde da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom polugodištu ove godine od 4,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine posledica poređenja sa slabim rastom u prošloj godini pa nije razlog za “veliko hvalisanje”.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da je rast BDP od 4,5 odsto u prvih šest meseci “impresivan rezultat jer je to najviša stopa rasta za prvih šest meseci u poslednjih 10 godina”.

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je za Betu da uprkos rastu BDP-a od 4,5 odsto teško da će se na kraju godine premašiti projektovani rast od tri ili 3,5 odsto.

“Rezultati iz ove godine izgledaju bolji nego što jesu zbog toga što su dobijeni poređenjem sa niskom bazom, odnosno rastom BDP u prvoj polovini, pa i cele prošle godine jer je iznosio svega oko 1,9 odsto”, rekao je Milićević.

Dodao je da se ti “impresivni” rezultati koriste za političke priče i obećanja.

Faktori rasta BDP – domaća potrošnja, izvoz i investicije, ne ukazuju, kako je rekao, da bi rast BDP od 4,5 odsto mogao da se zadrži na kraju ove godine.

“Rast BDP će u drugoj polovini godine biti usporeniji, a što je u prvom delu godine bio 4,5 odsto to je posledica i blagog rasta potrošnje i bilo je očekivano”, rekao je Milićević.

On je istakao da se može napraviti “različita statistika u zavisnosti šta se izabere za poređenje pa tako cifre mogu dati lažnu sliku o stvarnosti”.

Ako se nepravilno obračuna BDP i “naduva”, prema njegovim rečima to omogućava da se poveća i deficit u budžetu, a istovremeno fiktivno smanji učešće javnog duga u BDP.

Ekonomista Srboljub Antić rekao je Beti da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja i da je “neopravdano hvalisanje rastom BDP od 4,5 odsto kada se zna sa čim je upoređen”.

“Čak i da se taj rast od 4,5 odsto održi na kraju godine, nema razloga za slavlje jer se iz ove zemlje beži”, rekao je Antić.

Da bi neka vlast imala razloga za radovanje trebalo bi, kako je rekao, da vodi zemlju tako da se dostigne rast od sedam do deset odsto godišnje u periodu od deset godina.

“Nemačka je prošle godine imala rast BDP od 2,8 odsto, Srbija od 1,8 odsto, ali je u Nemačkoj društveni proizvod po stanovniku osam puta veći nego u Srbiji”, rekao je Antić i dodao da smo “svakodnevno bombardovani pričama o boljem životu, a da svako zna koliko mu je dobro”.

Srbija, prema njegovim rečima, ima predimenzioniranu javnu potrošnju, pa bi povećanje plata i penzija, kako je i preporučio Međunarodni monetarni fond (MMF), bilo prihvatljivo od januara sledeće godine, umesto, kako se najavljuje, od jeseni.

Izvor: GdeInvestirati/Beta
Previous Kotor druga kruzing luka u istočnom Mediteranu
Next Aerodrom Nikola Tesla: 31. jul najprometniji dan u istoriji

You might also like

Cena zlata na najvišem nivou od novembra

Cena zlata porasla je jutros, drugi dan uzastopno, i na putu je da dostigne najviši nivo u skoro četiri meseca..

Društvo 0 Comments

Najavljene veće penzije i plate i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru u 2018.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru u Srbiji biće produžena do kraja 2018. godine jer je ta mera dala izuzetne rezultate u smanjenju rashoda za plate u budžetima svih nivoa vlasti,

Makroekonomija 0 Comments

MAT: Industrijska proizvodnja u Srbiji u “pozitivnoj zoni”, na finansijskom tržištu postoji nekoliko spoljnih rizika

Industrijska proizvodnja u Srbiji je u julu, posle pada u junu, bila u pozitivnoj zoni, prerađivačka proizvodnja takođe ima stabilnu tendenciju, a javne finansije bile su u ravnoteži, rečeno je

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply