Rizici na globalnom finansijskom tržištu: Krize stvarne, inteligencija veštačka

Rizici na globalnom finansijskom tržištu: Krize stvarne, inteligencija veštačka

Eskalacija kriznih žarišta u svetu poput Severne Koreje, Irana, Sirije, Ukrajine i drugih u otvoreni sukob koji bi uključivao nuklearne sile, teoretski bi mogla dovesti i do globalnog kraha finansijskih tržišta.

U praksi puno veći rizik predstavljaju algoritmi koji dominiraju trgovinom na berzama, jer bi njihovo pogrešno „čitanje“ vesti moglo srušiti tržišta i pre nego što politička kriza eskalira do oružanog sukoba.

U davna vremena kada su deonicama trgovali živi ljudi, globalne političke krize sa potencijalom da eskaliraju u pravi ili trgovinski rat automatski su vodile do pada cena deonica, jer su investitori pokušavali da se osiguraju prodajući deonice i kupujući zlato ili državne obveznice. Još gore, postajala je i realna opasnost da se novac izgubi zbog ulaganja u pogrešne deonice.

Srećom, ova mračna vremena su iza nas i na današnjim tržištima ulogu investitora preuzeli su kompjuterski algoritmi, koji u deliću sekunde analiziraju vesti i odlučuju koje deonice kupovati a koje zadržati, dok je uloga homo sapiensa svedena uglavnom na promenu osigurača i povremenu zamenu diskova. Praktično, „nahrani mašine i ništa ne diraj“.

Kao dobitna kombinacija pokazala se sprega između masovnog štampanja hiljada milijardi dolara, koje su završavala ne finansijskom tržištu kreirajući neograničenu potražnju, i automatizacije trgovanja koja bi u teoriji trebala eliminisati ljudske emocije prilikom odluke da li da se na novi razvoj situacije reaguje zadržavanjem, prodajom ili kupovinom deonica firmi koje su direktno ili indirektno pogođene globalnim događajima. Jednostavno, šta god se u proteklih devet godina dešavalo, dobro ili loše, nije imalo bitnog uticaja na finansijska tržišta i cene deonica su konstantno rasle iz godine u godinu. Mediji skloni senzacionalizmu, povremeno bi trenutni pad tržišta od dva-tri posto okvalifikovali kao „katastrofu“, da bi se par dana kasnije sve vratilo u normalu i cene deonica nastavile rasti kao da se ništa nije desilo.

Ono što se u poslednjih dve godine promenilo jeste da su centralne banke smanjile štampanje svežeg novca, mada još oklevaju sa podizanjem kamata, jer nisu sigurne kako da u celosti zaustave ovu spiralu i kakve bi mogle biti posledice, iako su svesne da ovako ne mogu nastaviti beskonačno.

Budala i ratova ne manjka

U brzini čitanja infromacija i reakcije na njih, ljudi se ne mogu takmičiti sa mašinama, koje konstantno analiziraju vesti iz hiljada izvora, od novinskih agencija, finansijskih izveštaja, pa do specijalizovanih i alternativnih medija.

Jedini problem je što mašina nije uvek u stanju da precizno odredi da li je ono što se trenutno dešava dobra ili loša vest, ostavljajući mogućnost pogrešne procene koja bi lančano dovela do masovne prodaje i kraha tržišta.

Za sada, čini se da su kreatori algoritama koji analiziraju vesti izabrali hiper optimističnu verziju po kojoj nema loših vesti – šta god da se desi, to je samo razlog više za pojačanu kupovinu koja dalje podiže cene deonica.

Druga strana medalje je da po prvi put od završetka Hladnog rata, zapadne vlade i njihova civilna zaštita, osvežavaju uputstva i procedure u slučaju nuklearnog sukoba, što se pre samo deset godina činilo nezamislivim.

Istovremeno lista potencijalnih žarišta postaje sve duža.

Ukrajina je trenutno „zamrznuti konflikt“, ali na pomolu još nema političkog rešenja, tako da ponovna eskalacija oružanog sukoba izgleda verovatnija nego miroljubivo rešenje. Na terenu su i američki i ruski „vojni savetnici“, što otvara mogućnost direktne konfrontacije između dve nuklearne super sile, a što je najgori mogući scenario jer teško da bi evropske članice NATO-a mogle ostati neutralne u slučaju takvog sukoba.

Slična situacija je i sa Sirijom, gde se više ne zna ko koga bombarduje i zašto, ali je manje verovatno da bi i Amerikanci i Rusi rizkovali direktan globalni sukob zbog svojih interesa u toj državi, mada je šansa da se stvari izmaknu kontroli konstantno prisutna. Bliski istok tradicionalno je potencijalno bure baruta sa isprepletenim interesima regionalnih i globalnih aktera i pretnja eskalacije koja bi dovela do uključenja u sukob susednih država konstantno je prisutna. U tom slučaju, lokalni sukob bi se lako mogao pretvoriti u regionalni, gde bi se na meti našao dobar deo svetske proizvodnje nafte i gasa.

Na drugoj strani, i SAD i Kina pokazuju svoje mišiće u Južnom kineskom moru, testirajući granice tolerancije druge strane u sučeljavanju njihovih ratnih mornarica, dok pretnja ekonomskog rata između dve najveće svetske ekonomije, uprkos političkim proklamacijama, ostaje i dalje kao realna opasnost.

Šta zna kompjuter šta je atomska bomba

Dok su algoritmi, za sada, ignorisali rizike koji proizilaze iz bliskog kontakata američkih i ruskih vojnika u Ukrajini i Siriji, kao i verbalnog prepucavanja između kineske i američke vojske, eskalacija trgovinskog rata teško da bi se mogla ignorisati i proći bez posledica za finansijska tržišta. U pitanju nije samo eventualni trgovinski rat između SAD i Kine, već istovremeno i između SAD i EU, gde se prepliću ekonomski i politički interesi između, barem na papiru, bliskih saveznika. Eskalacija najavljenog carinskog rata pogodila bi ekonomije i kompanije kako u SAD tako i u EU, što bi direktno uticalo na cene njihovih deonica.

U pozadini sukoba SAD i EU nije samo pitanje evropskog čelika i automobila, već i nespremnost EU da slede SAD u napuštanju dogovora sa Iranom, koji je doveo do obustave iranskog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. Američke jednostrane sankcije protiv Irana i njegovih poslovnih partnera ne pogađaju previše američke kompanije, ali za evropske kompanije i banke to bi bio ozbiljan udarac i EU za sada nema odgovarajuće protivmere.

Dodatan zahtev SAD je da EU odustane od uvoza ruskog gasa i da ga zameni uvozom gasa iz SAD, koji je u proseku za trećinu skuplji od ruskog. Eventualno prihvatanje ovog uslova bila bi odlična vest za američki energetski sektor i ne tako dobra vest za glavne evropske izvoznike, pre svega Nemačku, jer bi povećani troškovi energije neminovno smanjili konkurentnost njihovih proizvoda na svetskom tržištu.

Iz američke perspektive rešenje problema je jednostavno: EU samo treba da digne ruke od Irana i ruskog gasa i pretnja ekonomskog rata između SAD i EU odmah nestaje. U suprotnom, sve su opcije otvorene, a prva očekivana posledica bio bi pad vrednosti deonica evropskih kompanija i banaka.

Eventualno evropsko odustajanje od poslovanja sa Iranom bilo bi samo kraj prvog čina, jer u tom slučaju Iran je već najavio da bi ponovo pokrenuo svoj nuklearni program, što bi vojnu intervenciju SAD protiv Irana ponovo vratilo na sto kao moguću opciju.

Lančane posledice vojne intervencije neminovno bi vodile do drastičnog skoka cena nafte, a rizik od širenja sukoba na čitav region imao bi katastrofalne posledice na globalnu ekonomiju i na finansijska tržišta, imajući u vidu stratešku važnost Persijskog zaliva za globalnu proizvodnju i isporuku nafte.

Čekajući „crnog labuda“

Na listi potencijalnih kriznih žarišta i dalje se visoko kotira Severna Koreja. Za razliku od Sirije, Irana i Ukrajine, ovo je zemlja koja poseduje nuklearno oružje i zvanično proklamovanu spremnost da ga upotrebi, ukoliko se nađe na udaru SAD. Iako je barem trenutno na sceni izuzetno otopljavanje odnosa između Severne i Južne Koreje i SAD, niko sa sigurnošću ne zna kako će se ova čitava saga završiti, jer se situacija doslovno menja preko noći.

Prvi direktni pregovori SAD i Severne Koreje planirani za polovinu juna mogu se pokazati kao početak novog poglavlja i denuklearizacije korejskog poluostrva, ali isto tako mogu završiti fijaskom, gde se čitava priča vraća na početak sa mogućom eskalacijom koja bi na kraju završila američkom vojnom intervencijom. Iako sama Severna Koreja nema prevelikog uticaja na svetsku ekonomiju, jer je zemlja već decenijama izolovana od svetskih ekonomskih tokova, neminovno uvlačenje Kine u mogući oružani konflikt i najcrnja moguća opcija – upotreba nuklearnog oružja bilo protiv Japana ili američkih teritorija, neminovno bi sukob sa Severnom Korejom pretvorili u globalnu katastrofu.

Ona bi radovala jedino investitore koji su novac uložili u deonice kompanija koje proizvode oružje i vojnu opremu, jer je za njih svaki rat dobar – što se više puca i gine veći je i profit.

Koliko god postojeće krize, od pretnje novog hladnog rata, globalnog trgovinskog rata, ratova u Siriji i Ukrajini i pretnje mogućim ratom sa Iranom i Severnom Korejom, izgledale zloslutno, skeptici među ekonomistima kao najveću pretnju globalnom finansijskom sistemu vide iznenadnu pojavu „crnog labuda“: krize koju niko nije predvideo i koja bi preko noći mogla eskalirati i lančano povući ka dnu čitav globalni finansijski sistem, kao što se desilo 2008. godine sa kolapsom američke banke Lehman Brothers.

Poput ledene sante čiji je vidljivi vrh samo mali deo ukupne mase, tako i postojeće krize čine samo mali deo potencijalnih pretnji globalnoj ekonomiji i posebno finansijskim tržištima, koja su toliko međusobno isprepletena da šta god da se desi na jednom kraju, duboko potrese i ostatak sveta. Ali sve dok finansijska tržišta rastu, svima je u interesu da se prave kako je sve u najboljem redu i uveravaju i sebe i druge da će se idila nastaviti. Kažu da krčag ide na vodu dok se ne razbije, a kada se iznenada razbije, krivicu ćemo svaliti na grešku u kompjuteru. A onda ćemo sve ispočetka.

Izvor: GdeInvestirati/Biznis & finansije, Dražen Simić
Previous Ovo su najbogatiji kineski milijarderi
Next Srednji kurs danas 118,0740

You might also like

Dinar u ponedeljak slabi

Dinar će u ponedeljak biti slabiji prema evru za 0,1 odsto nego u petak i zvanični srednji kurs iznosiće 119,4323 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Svetske berze 0 Comments

Azijske berze: Manji skok dolara, oprezna trgovina

Na azijskim berzama u ponedeljak se trguje oprezno jer su povećani geopolitički rizici usmerili ulagače u investicije koje se smatraju sigurnije u nesigurnim vremenima, kao što su državne obveznice.

Najvažnije vesti 0 Comments

Ova je valuta nadmašila zlato, srebro i 150 drugih valuta u svetu

Od treće najgore valute po učinku prošle godine, nacionalna valuta Zambije, kvača, u 2016. je postala najprofitabilnija roba, nadmašivši zlato, srebro i još 150 drugih valuta u svetu, izračunali su

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply