Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije veća za 9,3 odsto

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije veća za 9,3 odsto

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-maj 2018. godine iznosila je 15,14 milijardi evra.

To je povećanje od 9,3 odsto u odnosu na isti period godinu ranije, saopštio je Rpublički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 6,53 milijarde evra, ili za 7,1 odsto više nego u prvih pet meseci prošle godine, a uvezeno za 8,60 milijardi, odnosno za 11,1 posto više.

Deficit iznosi 2,07 milijardi evra, i veći je za 26,2 procenta u poredjenju sa istim lanjskim periodom.

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena je u posmatranih pet meseci dostigla 18,48 milijardi dolara, što je porast od 24,3 odsto na godišnjem nivou.

Izvoz je bio veći za 21,7 posto i iznosio je na 7,97 milijardi dolara, a uvoz je “težio” 10,51 milijardu, što je povećanje od 26,4 procenta medjugodišnje. Deficit u dolarima iznosi 2,53 milijarde i veći je za 43,6 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 75,9 procenata, u odnosu na 78,8 odsto iz istog perioda prošle godine.

Prema podacima statistike, u maju 2018. godine srpski izvoz je iznosio 1,40 milijardi evra, što čini povećanje od 5,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz porastao za 2,8 procenata na 1,78 milijardi evra.

Na mesečnom nivou, prema desezoniranom indeksu majski izvoz je bio veći za 6,5 posto, dok je uvoz pao za 1,0 procenat.

Najveće učešće u petomesečnom izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,6%), a u uvozu prednjači Beogradski region (45,1%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU učestvuju sa 64,6 procenata u ukupnoj razmeni.

Sa zemljama CEFTA zabeležen je suficit u robnoj razmeni 745,5 miliona evra, budući da smo na ta tržišta izvezli robu u vrednosti 1,09 milijardi, a uvezli za 344,8 miliona evra Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 316,2 procenta.

Najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a višak smo zabeležili i u robnoj razmeni s Bugarskom, Rumunijom, Italijom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom i Nemačkom, ali se beleži i sa Ruskom Federacijom, Turskom, Madjarskom, Poljskom, Irakom, Belgijom, Ukrajinom, Korejom, Francuskom, SAD-om …

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Počela uknjižba nekretnina kod javnog beležnika
Next Azijske berze pale na početku nedelje, evro nestabilan

You might also like

Najvažnije vesti 1Comments

Raste cena nafte, Rusija i Saudijska Arabija dogovorile strateško partnerstvo u oblasti energetike

Cene nafte porasle su više od 2 odsto nakon što je objavljeno da su Rusija i Saudijska Arabija postigle su saglasnost o strateškom partnerstvu u oblasti energetike.

Makroekonomija 0 Comments

Hrvatski BDP u drugom tromesečju porastao 2,8 odsto

Hrvatska privreda porasla je u drugom tromesečju za 2,8% u odnosu na isti period lani, što je brže nego u prethodnom kvartalu, ali manje od očekivanja.

Makroekonomija 0 Comments

Christopher Dembik 2: Izraelski model šansa za Srbiju

  U nastavku intervjua sa Christoferom Dembikom, prvim čovekom Saxo Banke  za makroekonomska kretanja i analitiku, ovaj stručnjak se osvrće na situaciju u Srbiji. Gde Investirati:  Šta vas dovodi u Srbiju?

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply