Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije veća za 9,3 odsto

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije veća za 9,3 odsto

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-maj 2018. godine iznosila je 15,14 milijardi evra.

To je povećanje od 9,3 odsto u odnosu na isti period godinu ranije, saopštio je Rpublički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 6,53 milijarde evra, ili za 7,1 odsto više nego u prvih pet meseci prošle godine, a uvezeno za 8,60 milijardi, odnosno za 11,1 posto više.

Deficit iznosi 2,07 milijardi evra, i veći je za 26,2 procenta u poredjenju sa istim lanjskim periodom.

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena je u posmatranih pet meseci dostigla 18,48 milijardi dolara, što je porast od 24,3 odsto na godišnjem nivou.

Izvoz je bio veći za 21,7 posto i iznosio je na 7,97 milijardi dolara, a uvoz je “težio” 10,51 milijardu, što je povećanje od 26,4 procenta medjugodišnje. Deficit u dolarima iznosi 2,53 milijarde i veći je za 43,6 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 75,9 procenata, u odnosu na 78,8 odsto iz istog perioda prošle godine.

Prema podacima statistike, u maju 2018. godine srpski izvoz je iznosio 1,40 milijardi evra, što čini povećanje od 5,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz porastao za 2,8 procenata na 1,78 milijardi evra.

Na mesečnom nivou, prema desezoniranom indeksu majski izvoz je bio veći za 6,5 posto, dok je uvoz pao za 1,0 procenat.

Najveće učešće u petomesečnom izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,6%), a u uvozu prednjači Beogradski region (45,1%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU učestvuju sa 64,6 procenata u ukupnoj razmeni.

Sa zemljama CEFTA zabeležen je suficit u robnoj razmeni 745,5 miliona evra, budući da smo na ta tržišta izvezli robu u vrednosti 1,09 milijardi, a uvezli za 344,8 miliona evra Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 316,2 procenta.

Najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a višak smo zabeležili i u robnoj razmeni s Bugarskom, Rumunijom, Italijom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom i Nemačkom, ali se beleži i sa Ruskom Federacijom, Turskom, Madjarskom, Poljskom, Irakom, Belgijom, Ukrajinom, Korejom, Francuskom, SAD-om …

Izvor: GdeInvestirati/Tanjug
Previous Počela uknjižba nekretnina kod javnog beležnika
Next Azijske berze pale na početku nedelje, evro nestabilan

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Ovo su najbogatiji gradovi na svetu

Koji gradovi poseduju ekonomski potencijal i koliki se deo svetskog bogatstva nalazi u ovim ključnim gradskim centrima?

Industrija 0 Comments

Indijski Tafe zainteresovan za IMT

Indijska grupa Tafe je zainteresovana za strateško partnerstvo ili kupovinu IMT-a u stečaju.

Makroekonomija 0 Comments

Indeks raspoloženja u evrozoni na najvišem nivou od 2011. godine

Ekonomski optimizam u evrozoni porastao je krajem prošle godine na najviši nivo od 2011. godine, pošto je Evropska centralna banka produžila svoje podsticaje, dok je oporavak pokazao dodatne znake osnaženja.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply