Azijske berze porasle nakon četiri dana pada

Azijske berze porasle nakon četiri dana pada

Na azijskim berzama su u petak cene akcija znatno porasle, posebno u Kini, no analitičari kažu da su trgovinske napetosti i dalje snažne i da se radi samo o tehničkoj korekciji cena nakon što su pale četiri dana zaredom i skliznule na najniže nivoe u devet meseci.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,30 sati u plusu 1 posto, nakon što je juče pao na najniži nivo u devet meseci.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je jutros u plusu 0,1 posto, dok su cene akcija u Australiji, Južnoj Koreji, Hong Kongu i Šangaju porasle između 0,2 i 1,2 posto.

Najviše su jutros porasle cene akcija u Šangaju, više od 1 posto, nakon što su juče potonule na najniže nivoe u dve godine.

Analitičari kažu da se najviše radi o tehničkoj korekciji cena na više, nakon oštrog pada prethodnih dana, no ističu i da blagi pozitivan uticaj na kineska tržišta ima i poruka Pekinga da će smanjiti ograničenja za strana ulaganja u sektore, kao što su bankarski, automobilski, poljoprivredni, te sektor teške industrije.

Uprkos tome, analitičari kažu da to neće dovesti do popuštanja napetosti između SAD-a i Kine u vezi trgovinskih pitanja. Tim više što bi za samo nedelju dana, 6. jula, Washington mogao aktivirati carine na uvoz kineskih proizvoda vrednih 34 milijarde dolara, što bi moglo izazvati protivmere Pekinga.

„Rizik od trgovinskog rata nalazi se pred ključnom tačkom jer se bliže rokovi za implementaciju carina”, kaže Shane Oliver, ekonomista u kompaniji AMP Capital.

Premda bi uticaj tih prvih carina trebao biti ograničen, „ulagači se plaše da će uvođenje tih carina izazvati protivmere, a potom eskalaciju”, kaže Oliver.

Od početka maja SAD i Kina održale su nekoliko krugova pregovora u kojima SAD pokušava smanjiti svoj trgovinski deficit s Kinom od 375 milijardi dolara, no još nisu postigle dogovor.

Zbog trgovinskih napetosti, koje bi mogle dovesti do slabljenja trgovine u svetu i usporavanja rasta globalne ekonomije, jutros su pale i cene nafte.

Na američkom tržištu cena barela skliznula je 0,4 posto, na 73,15 dolara, dok je na londonskom tržištu barel pojeftinio 0,3 posto, na 77,65 dolara.

Juče su cene barela dostigle najviše nivoe od novembra 2014. godine, što je posledica pada zaliha u SAD-u i pritiska Washingtona na njegove partnere da prestanu da kupuju naftu od Irana koji je pod američkim sankcijama.

A na valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta je osjetno pala nakon što je danima rasla zbog očekivanja ulagača da bi američka centralna banka mogla ubrzati tempo povećanja kamatnih stopa.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, skliznuo je jutros 0,5 posto, na 94,91 bod.

Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti porastao 0,2 posto, na 110,70 jena.

No, američka valuta oslabila je u odnosu na evropsku, pa je cena eura skočila 0,6 posto, na 1,1635 dolara.

Jačanje evra zahvaljuje se vesti da su čelnici EU-a u petak u ranim jutarnjim satima nakon gotovo celonoćne rasprave postigli kompromis oko pitanja migracija.

Izvor: GdeInvestirati/Hina
Previous Wall Street: Tehnološki i finansijski sektor podstakli rast berze
Next Broj građevinskih dozvola povećan za 14,4 odsto

You might also like

Srednji kurs 119,6904 dinara za evro

Dinar će danas zadržati približno istu vrednost prema evru u odnosu na juče i zvanični srednji devizni kurs biće 119,6904 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Srednji kurs 118,0497 dinara za jedan evro

Evro je danas zadržao približno istu vrednost prema evru kao juče i zvanični srednji kurs je 118,0497 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Azijske berze: Indeksi porasli, optimizam i do kraja 2017.

Na azijskim berzama su u petak indeksi porasli, kao i na Wall Streetu dan pre.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply