Yanis Varoufakis: Ne treba spašavati evro

Yanis Varoufakis: Ne treba spašavati evro

Nastupivši na tribini bavarskog Ifo Instituta, bivši grčki ministar finansija i “guru” ekonomskih antiglobalista s levice Yanis Varoufakis apelovao je na Nemačku da nije u obavezi da sačuva evrozonu po svaku cenu.

“Nemačka ne mora i ne treba da plati da bi se spasila evrozona. Pokazalo se da ni Nemačka nije dovoljno bogata da bi spasila evro na duži rok. Ideja o tome je ne samo pogrešna, nego i potencijalno opasna. Treba razlikovati strukturne probleme evrozone i preterane ambicije i revnost političke klase koja upravlja procesima”, ocenio je Varoufakis.

On je posebno upozorio na aktuelnu političku krizu u Italiji kao još jednu posledicu krize evrozone, piše jutarnji.hr.

Komentirišući političku krizu u Italiji Varoufakis je kazao da su članice EU poput Italije opterećene dugom lišene mogućnosti devalvacije nacionalne valute kako bi se održala njihova međunarodna konkurentnost.

“Otuda su zemlje poput Italije osuđene na javnu potrošnju finansiranu javnim dugom kako bi se održali životni standard građana i ekonomska aktivnost”, smatra Varoufakis, podsećajući da je u Grčkoj smanjivanje javne potrošnje pod pritiskom javnog duga dovelo do snižavanja plata od 40 odsto s poznatim posledicama.

Varoufakis smatra da bi raspad evrozone išao u korist perifernim članicama Europske unije koje u postojećim okolnostima ne mogu rešiti pitanje svojih dugova bez velikih socijalnih i političkih napetosti.

“Brutalni i ne uvek uspešni pokušaji restrukturiranja dugova dovode do rasta populizma i antievropskih opcija širom Evrope. Najavio sam to 2015. godine, žao mi je što sam bio u pravu”, upozorio je Varoufakis.

Naglasio je i da se grčka vlada u kojoj je sedeo mnogo razlikuje od vlada drugih članica Evropske unije koje se proziva kao antievropske i one koje su protiv fiskalne i monetarne unije.

“Mi smo bili uvereni Evropljani, tvrdili smo i dokazivali da je evrozona greška koju treba ispraviti. Danas su na vlasti u Evropi mnogi koje ne samo ne veruju u Evropu, nego sve rade da se ona razjedini”, dodao je.

Bivši ministar finansija Grčke u vreme dužničke krize te članice EU, ubrojio je među članice Unije koje imaju slične probleme kao i Italija i Grčka, Španiju, Portugal i Irsku.

Komentarišući izlaz koji je Irska pronašla postavši poreski raj u Uniji, Varoufakis je potvrdio da Irska pruža mogućnost američkim kompanijama za “slobodno jahanje Evrope”.

“Imate dve Irske, to je podeljeno društvo. Stara Irska živi kao i pre deset godina, nova se priključila na “off shore” ekonomiju”, zaključio je Varoufakis.

Osvrnuvši se na trgovački rat koji je američki predsednik Donald Trump najavio, a jednim delom već i sproveo, prema Evropi, gost Ifo Instituta izrazio je uverenje da se u oceni Trumpa po ovom pitanju, olako potcenjuju namere američkog predsednika.

Za razliku od nekih drugih ideja i poteza s kojim Trump neumesno izlazi u međunarodne odnose, smatra Varoufakis, američki predsednik se u trgovinu razume i zna da na duže staze ne može izgubiti u trgovinskom ratu s Nemačkom i Italijom koje ostvaruju znatan suficit u trgovini s SAD-om.

“Trump nije glup”, istakao je Varoufakis na predavanju u bavarskom institutu.

Izvor: GdeInvestirati/Jutarnji.hr
Previous Kromberg & Schubert otvara 2.500 radnih mesta u Kruševcu
Next Potop bitcoina u samo nekoliko sati

You might also like

Makroekonomija 0 Comments

Tabaković: Inflacija u Srbiji u granicama novog cilja, rast BDP-a 3 odsto u ovoj godini

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je bazna međugodišnja inflacija u Srbiji dva odsto, što je u granicama novog cilja koji je tri odsto sa odstupanjem

Makroekonomija 0 Comments

Stojan Stamenković: Biće dobro ako rast BDP-a bude i 2 odsto

Projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji od tri odsto neće biti ostvaren i biće dobro ako bude i dva odsto, kaže ekonomista Stojan Stamenković.

Makroekonomija 0 Comments

Veće plate, manji porez u 2017. godini

Od sledeće godine Vlada Srbije najavljuje manje poreze i doprinose, pa će umesto oko 65 od svake plate u svoje fondove prelivati najviše do 50 odsto.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply