FED zavrće slavinu: Dedolarizacija koja će doneti buru na globalna tržišta

FED zavrće slavinu: Dedolarizacija koja će doneti buru na globalna tržišta

Vrlo ugledni blog ZeroHedge objavio je početkom ove nedelje intrigantnu analizu o presušivanju dolarskih izvora finansiranja te su najavili ozbiljne globalne probleme, posebno na tzv. tržištima u nastajanju.

Problem ‘dedolarizacije’ novog finansiranja povezali su sa zaokretom u politici američkih Federalnih rezervi koje s iz dugogodišnjeg neortodoksnog programa Quantitative Easinga (monetarnog popuštanja) moraju okrenuti zavrtanju monetarnih slavina jer je, između ostalog, došlo do dramatičnog “naduvavanja” bilansa Fed-a. Međutim, već vrlo malo zavrtanje te slavine poprilično je uzbudilo tržišta koja su navikla da ih još od velike finansijske krize Federalne rezerve obilato ‘podmazuju’ viškom dolarske likvidnosti.

Prve ozbiljnije probleme počeli su osećati u refinansiranju Argentina i Turska, a ZeroHedge je preneo zaključke FT-a i JPM-a o tome da će te nacije zbog toga ući u dramatične probleme s refinansiranjem.

Zbog činjenice da Fed mora smanjivati svoj bilans u situaciji dok američki Treasury drastično povećava iznose novih izdanja tj. zaduživanje kako bi finansirao rupu nastalu Trumpovim rezanjem poreza, već se vidi, piše ZeroHedge, da su cenu počele plaćati i zemlje poput Indonezije, Malezije, Brazila, Indije… Čak su i visoki funkcioneri indijskih monetarnih vlasti počeli upozoravati kako bi kombinacija aktivnosti FED-a i Treasuryja, koje izazivaju presušivanje dolarskih izvora finansiranja, mogle izazvati novu krizu tržišta u nastajanju.

ZeroHedge ide vrlo odlučno sa zaključkom da je pad dolarske likvidnosti sigurni put u novu duboku krizu na tržištu obveznica u dolarima.

Drugim rečima, nakon niza godina Quantitative Easinga ulazimo u razdoblje Quantitative Tighteninga u kojem će se bilans Fed-a smanjivati mesečno za 50 milijardi dolara, dok će američki Treasury na tržištu morati da pronađe 1,2 biliona u 2018. i 2019. godini kako bi finansirali deficit od 804 odnosno 981 milijardi dolara u 2018. odnosno 2019. godini.

Izvor: GdeInvestirati/Bankar
Previous Microsoft kupuje GitHub za 7,5 milijardi dolara
Next Srednji kurs danas 118,12 dinara za evro

You might also like

Najvažnije vesti 0 Comments

Otkrivena 102 “fantomska” i “peračka” preduzeća

Poreska policija je za sedam meseci ove godine otkrila 102 “fantomska” i “peračka” preduzeća, što je za 36 odsto više nego prošle godine, rekla je direktorka Poreske uprave Srbije Dragana

Makroekonomija 0 Comments

Vučić: Od privatizacije Aerodroma “Nikola Tesla” očekujemo oko 350 miliona evra

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je da očekuje da se naredne godine u budžet slije oko 350 miliona evra od privatizacije Aerodroma “Nikola Tesla” u Beogradu.

Banke i finansije 0 Comments

NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 4 odsto, saopštila je Centralna banka.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply