“Referendum o evru” u Italiji srušio finansijska tržišta

“Referendum o evru” u Italiji srušio finansijska tržišta

Gotovo panična rasprodaja italijanskih državnih obveznica i akcija pogodila je tržišta u utorak jer investitori veruju da će ponovljeni parlamentarni izbori ustvari biti izjašnjavanje o ostanku u evrozoni.

Prinosi na kratkoročne 2-godišnje obveznice – najosetljivije na političke potrese – skočili su 150 baznih bodova, najviše od 1992. godine, na 2,73 posto. Razlika u prinosu između italijanske 10-godišnje obveznice i referentnog nemačkog Bunda raširila se za 50 baznih bodova iznad 300 baznih bodova što nije zabeleženo od juna 2013. godine. U odnosu na 115 baznih bodova s kraja aprila, razlika u prinosu praktički se utrostručila.

Za potpunu sliku obima investitorskog bega iz italijanskih hartija od vrednosti treba dodati i potonuće indeksa Milanske berze FTSE MIB za gotovo tri posto oko 15 sati. Indeks je na devetomesečnom minimumu, a u ponor su ga ponajpre povukle akcije banaka. Guverner Banke Italije Ignazio Visco je rekao da je rasprodaja vrlo ozbiljna, ali da za nju nema ekonomskog opravdanja. Međutim, naglasio je kako je zemlja “svega nekoliko malih koraka” udaljena od gubitka investitorskog poverenja.

Kako pojašnjavaju analitičari, tržišta se pribojavaju da će kampanjom za izbore na kraju godine dominirati tema ostanka Italije u evrozoni. Ta teza ima utemeljenje u izjavi Mattea Salvinija, lidera desne Lige.

“Predstojeći izbori neće biti politički, već pravi i istinski referendum između onih koji žele da Italija bude slobodna zemlja i onih koji žele da bude porobljena. Danas Italija nije slobodna; finansijski je okupirana od Nemaca, Francuza i evrokrata”, izjavio je Salvini.

Izbori, a de facto referendum o evru, egzistencijalna su pretnja za celu evrozonu, ocenjuje za Reuters politički analitičar Francesco Galietti. Ankete pokazuju da će Liga sa 17 posto glasova skočiti na 24 dok Pokret pet zvezda i dalje drži 32 posto. Dalje jačanje tih stranaka bio bi najveći izazov za Evropu od Brexita.

Izvor: GdeInvestirati/Poslovni.hr
Previous Češkoj potrebni radnici, prosečna zarada 1.200 evra
Next SAD uvode taksu od 25 odsto na uvoz kineske tehnologije

You might also like

Banke zabranjuju – ne sme karticom do bitcoina

Banke u Britaniji i u SAD zabranile su korišćenje kreditnih kartica u svrhu kupovine bitcoina i drugih kriptovaluta.

Tema dana 1Comments

“Zelene obveznice”: Tržište koje raste

Francuska će biti prva država u svetu koja će 2017. emitovati “zelene obveznice” u sklopu nastojanja da finansira ekološke investicije. Govori se o dužničkim papirima vrednim nekoliko milijardi evra, prenosi EurActiv.

Srednji kurs dinara 122,2839

Dinar danas miruje prema evru i zvanični srednji kurs iznosi 122,2839 dinara za evro.

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply