Banke sve kreativnije uzimaju novac od građana

Banke sve kreativnije uzimaju novac od građana

Banke su sve kreativnije u smišljanju načina na koji od građana zarađuju novac i praktično ne naplaćuju samo ono što im je zakonom zabranjeno.

Na sve drugo zaračunavaju procenat – od uobičajenih naknada za obradu kreditnih zahtjeva, pa do “ugrađivanja” i u čekove kojima građani kupuju na odloženo.

Pojedine bakne naplaćuju i celih 10 odsto naknade – to bi značilo da na pozajmljenih 1.000 evra klijent banci u startu ostavi celih sto evra.

Ovoliki procenat je, kako se navodi u tekstu, trenutno ekstreman primer, jer se u tarifama srpskih banaka “trošak obrade kredita” uglavnom naplaćuje po dva, tri, maksimum pet odsto.

“I to je protivzakonito, jer Zakon o obligacionim odnosima navodi da isključivo kamata može da bude naplaćena kao trošak kredita”, ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva”.

Takođe, svega nekoliko banaka ne naplaćuje “upit stanja” na sopstvenom bankomatu.

Ali, preovladavaju one koje traže da im platite da bi vam “preko” bankomata rekle koliko novca imate na računu. Ove tarife idu od 15, 20 dinara na “sopstvenom” bankomatu pa do 35 ako “tuđi” bankomat pitate koliko novca još imate.

Na šalteru je, za sada, upit stanja besplatan, ali ako želite da promet po računu dobijete napismeno ovo parče papira će vas koštati i do 350 dinara. Čekovi su posebna priča. Sve banke naplaćuju “izdavanje čekovnih blanketa” uglavnom od 10 do 30 dinara.

Ali, ima i jedna koja je samo da zaračunava “ležarinu” na čekove – po 30 dinara za svaki mesec koliko ček stoji nenaplaćen – nego kad ček konačno stigne na naplatu sa računa klijenta u to ime “skine” još 100 dinara.

Ako se kasni sa ratom ili uleti u nedozvoljeni minus za to se neće naplatiti samo zatezna kamata već i troškovi opomene – od 200 do 400 dinara. Pojedine banke se se dosetile i da uvedu proviziju i na ukrupnjavanje sitnog novca u visini od pet odsto od iznosa.

Izvor: GdeInvestirati/Nova ekonomija
Previous U Srbiji 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom
Next Azijske berze: Indeksi u plusu, oštar pad nafte

You might also like

Industrija 0 Comments

Nemačkog proizvođača čipova Aixtron preuzima kineski investicioni fond

Nemački proizvođač prihvatio je ponudu za preuzimanje lokalnog ogranka kineskog investicionog fonda Fujian Grand Chip koji za akciju Aixtrona nudi 6 evra po akciji.

Kompanije 0 Comments

Caminada ulaže 5 miliona evra u fabriku u Subotici

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i vlasnik italijanske kompanije “Caminada” Aldo Kaminada položili su u industrijskoj zoni Mali Bajmok u Subotici kamen temeljac za izgradnju fabrike, prve koju ta kompanija

Društvo 0 Comments

Youtube: Bez 10.000 pregleda nema zarade

Youtube ograničava zaradu onima čiji kanali imaju manje od 10.000 pregleda, objavljeno je na zvaničnom blogu ovog popularnog američkog veb-sajta za deljenje i razmenu video materijala, koji je kao razlog

0 Comments

No Comments Yet!

You can be first to comment this post!

Leave a Reply